Откривена чудна звезда у свемиру - до сада је постојала само у теорији

Звезда невероватно велике густине могла би да припада групи чудних звезда, које сада постоје само у теорији, показује научна студија астрофизичара са Универзитета Сао Паоло и Федералног универзитета АБЦ из Бразила.

Истраживачи Института за астрономију и астрофизику Универзитета Тибинген у Немачкој прошле године су поново проучавали удаљеност између Земље и малог тела мртве звезде која се налази у остатку супернове HESS J1731-347.

Удаљеност од 8.150 светлосних година далеко је мања од претходне процене која је износила око 10.000 светлосних година. Због те нове рачунице, било је неопходно да се поново израчунају и друге карактеристике тог компактног објекта, посебно величина и маса. И тако су научници дошли до запањујућег открића.

Дубоко унутар објекта, електрони су угурани у атомска језгра, чиме протони губе наелектрисање и трансформишу се у неутроне – и тако се рађа неутронска звезда, пише „Сајенс алерт“.

Уколико је маса довољно велика, додатна гравитација превазилази јачину нуклеарних сила и „здроби“ материју у нешто незамисливо, стварајући црну рупу. У случају да маса није довољно велика, атоми остају унутар оног што је познато као бели патуљак.

Научници сматрају да је критична граница масе у тим случајевима нешто већа од масе нашег Сунца, односно око 1,17 његових маса.

Звезда XMMU J173203.3-344518 има 77 одсто масе нашег Сунца, што доводи до конфузије, јер неутронске звезде нису тако мале, што можда сугерише да она то уопште и није. Бразилски астрофизичари зато верују да она припада групи тзв. чудних звезда, које се углавном састоје од честица познатих као страни кваркови.

Они су поново израчунали њену масу, промер и температуру на површини. Поредећи своје резултате за теоријама о страним кварковима и моделима њиховог стварања у суперновама, научници су закључили да овај објекат има сва обележја хипотетичке чудне звезде.

Уколико се концентрише довољно енергије у некој тачки, те групе могу да надјачају силе које их спајају и да прерасту у нешто што је мање структурирано. Уколико се, пак, та нова структура нађе под одговарајућим притиском, њени кваркови би могли да представљају нову форму материје која се зове кварк материја или квантна хромодинамска материја.

Кваркови долазе у више форми, а њиховим комбиновањем формирају се протони и неутрони. Са довољно притиска, кваркови могу да мењају своју форму и да постану страни кваркови.

На који начин изузетно компактни објекти, направљени од страних кваркова, настају у суперновама, још није најјасније, мада неки модели сугеришу да кварк материја настаје на самом почетку колапса.

Под одређеним условима, та материја почиње да доминира и да ослобађа додатну енергију током колапса. На тај начин се одбацује више масе и за собом оставља и вишак кваркова.

Научници верују да су старост, промер, маса и температура на површини звезде XMMU J173203.3-344518 у потпуном складу са тиме да она има такву чудну композицију, иако остављају могућност да је посреди ипак нешто „нормалније“.