- Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

„Уздрмани су темељи науке“: Астрономи открили шест објеката у свемиру које не могу да објасне /фото/

© AP Photo / NASA, ESA, CSA, and STScIПрве фотографије свемира са телескопа Џејмс Веб
Прве фотографије свемира са телескопа Џејмс Веб - Sputnik Србија, 1920, 23.02.2023
Пратите нас
Научници су шокирани открићем начињеним новим телескопом „Џејмс Веб“ – моћни телескоп снимио је у свемиру галаксије за које не постоји научно објашњење.
Ради се о шест галаксија које су веома масивне и добро формиране, а настале су 500 до 700 милиона година после Великог праска. Према садашњим космолошким моделима, галаксије нису могле да за то време нарасту до таквог стадијума.
То сугерише да науци недостаје неколико корака у разумевању еволуције универзума, пише „Сајенс алерт“.

Шест колосалних галаксија старијих од 12 милијарди година

„Никада до сада нисмо видели галаксије тако колосалне величине које су настале тако рано после Великог праска“, каже астроном Иво Лабе са Свинберн технолошког универзитета у Аустралији, који је водио међународно истраживање објављено у часопису „Нејчр“.
„Шест галаксија које смо открили старије су од 12 милијарди година, дакле настале су 500 до 700 милиона година после Великог праска, када су достигле величину од 100 милијарди маса нашег Сунца. Према досадашњим моделима, галаксије такве величине не би требало да постоје. Ово откриће могло би да промени разумевање како су најраније галаксије формиране“, додаје Лабе.
Шест необичних галаксија снимљено је током првих месеци рада свемирског телескопа „Џејмс Веб“. Тај модерни телескоп снима свемир у инфрацрвеном спектру, што је савршен начин за уочавање светлости која је путовала милијардама година, са почетака нашег универзума и слаба је и растегнута на дуже инфрацрвене таласне дужине због експанзије простора/времена.

Неочекивано откриће телескопа „Џејмс Веб“

Један од његових главних задатака је да „баци поглед“ на временску удаљеност која је даља него било која до сада коју је неки телескоп могао да види.
„Могли смо да видимо најранији Универзум до сада и нисмо имали идеју шта ћемо наћи. Испоставило се да смо нашли нешто толико неочекивано да то прави проблем за науку јер доводи у питање целу слику о формирању раних галаксија“, каже Џоел Лиџа са Пенсилванијског државног универзитета.
Према нашим космолошким моделима, Универзум на почетку није изгледао као сада. Прво се „врела супа“ честица које су се појавиле у зору Великог праска морала довољно да охлади како би се згуснула у атоме, испуњавајући запремину простора углавном водоником и хелијумом. Из тог гаса почеле су да се формирају прве звезде и галаксије, око 150 милиона година после Великог праска.
Научницима је до сада било веома тешко да виде овај период у историји Универзума, али је такав развој био подржан другим научним доказима који су постојали. А они су говорили да се у периоду од 500 до 700 милиона година после Великог праска, галаксије тек „окупљају“, односно формирају.
Постоји низ разлога због којих откриће потпуно формираних галаксија из тог периода представља проблем. Један је да густина материје у данашњим највећим галаксијама далеко надилази процењену густину у галаксијама из тог периода. Други је да густина нормалне материје долази у тензију са количином тамне материје у халоима галаксија (регион који окружује галаксију у свемиру).

Уздрмани темељи науке

Новооткривене свемирске објекте толико је тешко објаснити досадашњим космолошким знањима да су научници који су их истраживали пажљиво „претресли“ своје истраживање како би открили да ли има грешака. До сада оне нису нађене, па се поставља питање: да ли је наше разумевање космологије погрешно, или су погрешне претпоставке о формирању галаксија у раном Универзуму.
„Откриће да су се масивне галаксије формирале тако рано у историји Универзума уздрмало је саме темеље на којима почива наука. Неформално те објекте називамо „Универзум брејкери“ и до сада су оправдали тај назив“, каже Лиџа.
Постоји могућност да ти објекти нису заправо галаксије, већ нешто друго. Могли би, на пример, да буду супермасивне црне рупе какве до сада нису виђене. Чак и тада, количина масе концентрисана на једном месту је тешко објашњива за тај период у развоју Универзума и могао би да доведе до потпуне промене у разумевању црних рупа.
Пустиња Атакама у Чилеу - Sputnik Србија, 1920, 22.02.2023
ДРУШТВО
Необична ДНК пронађена у пустињи Атакама кључ за откриће има ли живота на Марсу
Галаксија на звезданом небу - Sputnik Србија, 1920, 21.02.2023
ДРУШТВО
Космичко буре барута у нашој галаксији: Има све услове за експлозију огромних размера - килонову
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала