Тако ствари види професор Факултета политичких наука у Београду др Часлав Копривица, коментаришући најновију Абазовићеву изјаву да би Милатовић требало да стави ван снаге Ђукановићеву одлуку о расписивању избора.
Поента је, каже премијер у техничком мандату, да “легитимни председник и легитимни посланици" заједнички одреде датум избора, што би могло да буде и крајем јуна. Он сматра неприхватљивим да се Ђукановићу допусти да „на такав начин даје отказ посланицима“.
Суштина, а не симболика
За Копривицу је, међутим, поента у суштини, а не симболици.
„Суштински гледано, нема неке разлике да ли су избори 11. јуна или крајем јуна. Друга ствар је – ако се овакви предлози износе онда они не треба да се износе у јавност него директно у консултацијама између Абазовића и Милатовића. Трећа ствар – избора мора бити свакако“, каже професор ФПН-а за Спутњик.
Парламентарбне изборе у Црној Гори треба одржати што пре, небитно да ли 11. јуна или крајем тог месеца
© Tanjug / Зоран Жестић
По његовој оцени, битно је када ће они бити одржани и да свако одуговлачење са њима не би било добро.
„Чини ми се чак и сада, када се Ђукановић повукао и са места председника ДПС-а, када је одлазећа политичка фигура у црногорској политичкој историји, да је јасно да ова ситуација која је настала после избора 2020. године, где је све зависило од једног или два посланика, мора да се разреши што пре“, недвосмислен је наш саговорник.
Одлагање на дужи рок - више од симболике
То инсистирање да се избори помере за 20 дана, по његовом мишљењу, није много рационално.
Више од симболике било би, сматра он, ако је идеја да се они одложе за нешто дужи период будући да се уочава да у бирачком телу неке снаге, пре свих Абазовићева УРА, па и Демократска Црна Гора Аклексе Бечића - падају.
А да ли се и тако може читати изјава премијера, личило би на спекулацију. То што је Абазовић рекао да нови датум избора „може да буде и крај јуна, пре сезоне“, вероватно мислећи на летњу, за некога може да буде, али не мора да значи.
Други односи
Оно што је, међутим, извесно је да однос међу победницима другог круга председничких избора када дође до парламентарних, неће бити исти.
После Ђукановићевог пада следи борба за политичко наслеђе ДПС-а у бирачком телу уочи парламентраних избора
© Tanjug / Страхиња Аћимовић
„То ће бити друга ситуација. Они су имали једну врсту антидепеесовске коалиције у другом кругу и она је до краја завршила тај посао који је почео литијама, то делегитимисање Мила Ђукановића и његовог режима. Сада у овој ситуацији ДПС ће вероватно бити у опадању, а како ће се странке из победничког блока распоредити вероватно ће Европа сад по инерцији Милатовићеве победе расти на овим изборима“, 8 оценио је Копривица.
Он не сумња да ће се ситауција у ДПС-у свакако одразити на то како ће проћи остале странке.
У суштини, чини ми се да је сада у току борба за прегруписање с једне стране, а са друге стране за поделу политичког наслеђа ДПС-а, пре свега када је реч о бирачком телу, закључио је Копривица.