Од јануара, када су на Космају пси насмрт изуједали Владана Радосављевића, не прође ни месец да се не догоди бар неки инцидент.
Како неки власници воде рачуна показује пример од пре само неколико дан када су у Суботици два белгијска овчара изуједала неколико деце. Власник је пронађен и против њега је поднета кривична пријава за изазивање опште опасности.
„За сваки инцидент у коме учествује пас крив је власник. Ако је већ решио да узме пса из љубави за себе или дете он мора да брине о њему. Нисам сигуран да у Србији има око два милиона паса, чини ми се да је то превише. Нама је прошле године, рецимо, пријављено око 40.000 штенади. Највише паса било је за време короне, али ове године не очекујем да ћемо имати ни 30.000 штенаца“, каже др Махмуд ал Дагистани, генерални секретар Кинолошког савеза Србије.
У последње две године интензивно се говори о нападима, каже, као да су пси једине животиње које нападају.
„Сећам се да су шездесетих година постојали пунктови за вакцинацију паса. Сваки власник био је обавезан да вакцинише пса, плус да плати одређени износ као порез. Ако треба да се плати порез за пса, ја сам за то. Нека буде 1.000, 2.000, 3.000 динара. Помножите то са са бројем власника, па нека их је 400.000, видите колика је то сума новца“, рекао је Дагистани за „Политику".
На опаску да би увођење пореза могло да доведе до тога да велики број власника паса, због додатног трошка, избаци љубимце на улице, Дагистани је рекао да би то могло лако да се реши, пошто су пси чиповани и зна се ко су им власници па би они морали да плате казну.
Од тог новца би се, према његовим речима, финансирали азили за псе.
Дагистани сматра и да би требало појачати рад комуналних служби које би контролисале власнике паса који своје љубимце слободно шетају.
Запитао је и зашто комунални полицајци не кажњавају власнике који без заштитне корпе и повоца шетају љубимце и изнео став да би такви власници требало да се кажњавају.
„Потребно је применити закон, пооштрити казне, како новчане, тако и затворске, јер су очигледно слабе“, рекао је Дагистани.
Сматра да је за сваки инцидент у коме учествује пас, крив власник, јер, како је рекао, ако је неко решио да узме пса из љубави за себе или дете, мора и да брине о њему.