Историјска посета: Уз помоћ Бразила, Кина задаје смртоносни ударац америчкој економској хегемонији

У то је уверен стручњак за Латинску Америку, политиколог др Рајко Петровић из Института за европске студије.

Да Силва је од уторка у Кини, у делегацији са 240 пословних људи из његове земље. Прво је стигао у Шангај који није само средиште кинеског бизниса, него и седиште Нове развојне банке БРИКС-а, чији је Бразил члан. Са председником НР Кине Си Ђинпингом разговараће у Пекингу 14. априла.

Очекује се да ће Бразил и Кина потписати најмање 20 споразума у области финансија, индустрије, пољопривреде, здравства, образовања, науке и технологије.

Петровић за Спутњик подсећа да је Да Силва, чим је 31. октобра прошле године победио на председничким изборима, најавио да ће једна од првих земаља коју ће посетити бити Кина.

Трговина између ове две земље порасла је за 8,1 одсто у 2022. години, достигавши 171,5 милијарди долара. Према кинеском министарству трговине, највећа привреда Латинске Америке је највећи снабдевач Кине сојом, пилетином и шећером, заједно са значајним извозом кукуруза и говедине.

При том су кинеске инвестиције у 2021. години чиниле 13,6 одсто укупних страних директних инвестиција у Бразилу.

Петровић напомиње да је претходни бразилски председник Жаир Болсонаро, који је важио за америчког човека, пре него што је ступио на ту функцију најављивао да ће, не само извести Бразил из БРИКС-а, него и протерати кинеске компаније које, како је говорио, отимају хлеб Бразилцима. То, наравно, није могао да учини, јер је и он схватио када је дошао на власт колико бразилска економија зависи од Кине.

„Кина је назустављиво присутна на простору Латинске Америке. Она је већ сада у економском смислу победила САД на том простору и мислим да ће овај мандат Луле да Силве значити још дубљу економску сарадњу Кине и Бразила и да ће то на неки начин бити смртоносни ударац америчкој економској хегемонији у Латинској Америци од стране Кине“, уверен је добар познавалац прилика у Латинској Америци.

Он подсећа да је управо Да Силва током своја два претходна председничка мандата од 1. јануара 2003. и потом од 2006. године, одиграо изузетно важну улогу у креирању организације БРИКС о којој су, како каже, многи на западу са подсмехом говорили.

Запад данас, међутим, уместо са подсмехом само са зебњом може да гледа на податке Светске банке, према којима је БРИКС, коју чини пет највећих светских економија у развоју (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република) претекао групу седам најразвијенијих земаља Запада (Г7) по бруто домаћем производу заснованом на паритету куповне моћи. БРИКС већ сада више доприноси глобалном БДП-у од Г7.

Стручњак за Латинску Америку напомиње да је средином прошле године Аргентина аплицирала за чланство у БРИКС-у, да су за ту организације многе земље показале интересовање, а недавно и Тунис.

Петровић подсећа да су Бразил и Кина недавно најавили да ће међусобну трговину да обрачунавају у домаћим валутама.

По оцени Петровића, посета Да Силве Кини има и геополитички значај. Када је постао председник Бразила, одмах је понудио да његова држава буде посредник у преговорима између руске и украјинске стране, што се, како каже, сасвим уклапа у његову тежњу да ојача међународни утицај Бразила. Сагласност са кинеским мировним планом за решавање украјинске кризе потврдио је и шеф дипломатије Бразила Мауро Вијеира који је уочи посете Кини план оценио као „веома позитиван“.

„Када се све сабере, ова посета Луле да Силве Пекингу, односно Си Ђинпингу, јесте историјска, јесте један почетак још чвршће и тешње сарадње између Бразила и Кине, а дугорочно између целе Латинске Америке и Кине. Нема никаве сумње да ће Бразил играти изузетно важну улогу и због свог геостратешког положаја и људских потенцијала и ресурса у прекомпозицији света који иде из униполарног ка мултиполарном. Мислим да Бразил заиста има потенцијал да буде један од тих полова“, оценио је Петровић.