Запад покушава да Србију пошто-пото безочним лажима увуче у руско –украјински спор. То показује већ други пут пласирана прича са Запада да Србија наводно наоружава Украјину, што су српски званичници демантовали. Није случајно ни што се са Запада упорно протура прича да је Србија прихватила да спроведе у целини тзв. европски план за Косово, али ни то што се тврди како је БиХ увела санкције Русији, иако је Република Српска више пута поновила да је то одбила.
Само је тотално подаништво мера "пријатељства"
Милован Божиновић, политички коментатор и бивши амбасадор Србије у Немачкој, за ово има просто објашњење – ако ниси на линији Запада ниси на правој линији.
„Дакле, можеш да будеш добар само ако си њихов савезник, и то експлицитни. Нема да ти можеш да се држиш неке своје линије, остаје само да буде тотално савезништво, а у много случајева у ствари - тотално подаништво је за њих довољна мера „пријатељства“ са тим структурама,“ истиче Божиновић.
Наш саговорник такође истиче да и наведене лажи о Србији јасно говоре да се сукоб на релацији Украјина –Русија развија у беспоштедни пропагандни рат свим средствима.
„Истина никада није овако мало вредела као што вреди данас. Симбол тога је долазак специјалног изасланика и координатор Центра за глобално ангажовање америчког Стејт департмента Џејмса Рубина (иначе ударне песнице покојне државне секретарке САД Медлин Олбрајт прим.а.) на наше подрује са отвореним циљем да сузбије “руску пропаганду“ (читај, руске медије). Знамо да је то и сада, и увек био амерички циљ, али да се овако отворено то говори, ја таква времена не памтим,“ искрено каже наш саговорник.
Запад жели аплауз који не добија
Божиновић примећује да је све ово део амбијента који нас удаљава од истине, али и да је то што нам се у лице са западне стране говори - да само они говоре истину - фундменталистичка констатација, за коју се не зна у ком правцу ће даље ићи.
„Не улазим у то која је пропаганда мање истина, али емпиријски је доказана чињеница да у овом моменту одјек украјинске кризе у светским медијима више не одговара НАТО пакту него Русији. Дакле, та страна тога сукоба ради на томе да се светско јавно мњење преокрене, јер нису задовољни што свет, у најмању руку, не аплаудира тој њиховој акцији у Украјини. Слично се покушава донекле и код нас на нашој јавној сцени,“ запажа саговорник Спутњика.
Јача струја за повратак трезвености
Божиновић истовремено скреће пажњу на још један моменат:
„Све ми је нелагодније да читам те „извештаје“ које дају званичне структуре, пре свега Запада, чега овде имамо највише, и рекао бих и да је генерално њихова кредибилност у великом паду. Мало ко и на Западу у то више верује, јер се и тамо већ формирала у интелектуалним круговима снажна струја, која је за повратак трезвености у оцени ситуације и последица свега и на њих, и на Европу. Јер се сада види да се са максималистичким циљевима неће далеко одмаћи,“ уверен је саговорник Спутњика.
Јасно је, каже у закључку Божиновић, да је Западу потребно што више подаништва у њиховој централи. То је, примећује он, јасно показала између осталог и нимало благонаклона реакција НАТО и њихових политичких структура на питање француског председника Емануела Макрона која су уследила после његове посте Кини - да ли је овакво подаништво Европе НАТО пакту и његовој централи добро по Европу.