Наиме, експерти Европске комисије наводе да се, са правне тачке гледишта, имовина Централне банке Русије не може тек тако предати Украјини.
„Да ли ЕУ може да искористи тај новац за обнову Украјине? Политичка воља постоји, али су правне препреке високе. Европска комисија долази до отрежњујућег закључка: замрзнуте резерве не треба дирати пошто ће једног дана, када се сукоб заврши, оне морати да се врате Русији“, наводи се у чланку.
С тим у вези Европска комисија предлаже да се замрзнута имовина руске Централне банке уложи у европске државне обвезнице, да се зарада од тога преда Украјини. Комисија процењује да би годишњи приход од камате био 2,6 одсто.
Истиче се да је та „ванредна мера вероватно правно могућа“.
Како је навело неколико неименованих саговорника листа, Европска комисија се сада суочава са потешкоћама током потраге за руском имовине у иностранству пошто су многе европске земље одбиле да пруже податке о томе.
Према писању „Велта“, од пролећа 2022. године Европска унија је замрзнула око 300 милијарди евра руских златних и девизних ресурса. Међутим, Европска комисија није успела да конфискује та средства пошто такав механизам не постоји у међународној пракси, а такав корак би још више нарушио поверење осталих држава света у поузданост чувања средстава у западним банкама.