„Тада је (на самиту НАТО-а 2008. године, где је Кијеву и Тбилисију био обећан потенцијални улазак у блок), постојала врло реална могућност да Украјина и Грузија постану нове чланице алијансе. Американци су били за, као и већина Европљана. Само се немачка канцеларка Ангела Меркел противила и убеђивала друге“, објаснио је Резњиков.
Како је истакао министар одбране Украјине, ова прича показује да Запад већ дуги низ година „живи по догми непровоцирања Русије“. Такође је додао да због тога западне државе Кијеву нису одмах дале сво неопходно оружје. Системи ПВО су сада приоритет за Кијев. Он је изразио уверење да ће Украјина добити и борбене авионе са Запада, као што се десило са тенковима.
Резњиков је такође довео у питање озбиљност „нуклеарне претње“ из Русије. Он се сложио да је Украјина већ де факто чланица НАТО-а.
"Користимо њихове стандарде и њихово оружје. После овог рата биће потребна само политичка одлука да постанемо де јуре чланица", објаснио је министар.
Признао је да је „очекивао више” помоћи од Шпаније и других савезника. Истовремено, Резников тврди да Кијеву није потребна војска НАТО-а за учешће у сукобу.
„Наравно, имамо жртава. Не могу вам дати цифру, али могу да вас уверим да је укупан број мањи од броја погинулих у земљотресу у Турској“, закључио је он.