Оригинални чек са потписом Николе Тесле доступан јавности у Београду /фото/

Никола Тесла, српски геније, „човек који је изумео двадесети век“, који је задужио целу планету својим изумима, живео је последњих година живота веома скромно. Милионе долара који су му у живот долазили и пролазили трошио је на нове изуме које нико није желео да финансира, а маштао је да сваком човеку на свету обезбеди бесплатну енергију.

Када су га притисле и године и финансије нашао се у незгодној ситуацији, али је до краја живота остао поносан и није желео да прима милостињу.

У једном писму насталом почетком 1935. године генералном конзулу Југославије у Њујорку, господину Јанковићу, Тесла захваљује Михајлу Пупину на идеји да водеће америчке компаније формирају фонд којим би Тесли била обезбеђена безбрижна старост. Али Тесла такву помоћ одбија и наводи да би сваки покушај новчане помоћи сматрао тешком увредом и као знак да је дошао крај његовом стваралачком раду.

Чланови југословенске владе на челу са Краљем Петром II, у више наврата су разговарали са Теслом на тему пензије – желели су да му његова држава исплаћује месечну пензију која би била довољна за скроман живот без бриге да би му била угрожена елементарна егзистенција.

Говорило се да је чак и лично краљ слао поруке Тесли са молбом светском научнику да прихвати брижни дар своје отаџбине. Ове активности водио је такође југословенски конзул Радоје Јанковић.

Са тешком муком су га наговорили и одобрена му је доживотна пензија владе Краљевине Југославије у висини од шестсто долара месечно. Са тим новцем могао је да плаћа боравак у хотелу Њујоркер у којем је навикао да живи на Менхетну, и да има основне финансије за свакодневни живот, који је Теслу, заправо, најмање занимао.

Нешто касније Тесла је изјавио да му је тај новац најдражи који је добијао у животу, иако се ради о малој суми у односу на милионе којима је раније располагао.

Међутим, убрзо ће уследити ратне године, многих месеци ово ће бити једини Теслини приходи, и то је уједно новац који је Тесли значајно олакшао последње дане, може се чак рећи да је са тим новцем у рукама Тесла и испустио своју душу усред рата, на православни Божић 1943. године.

Оригинални чек на 125 долара са потписом Николе Тесле, са потврдом Радоја Јанковића о исплати сада се може видети у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат. Чек је стигао после договора са госпођом Милком Кресојом која га је лично набавила од ћерке Радоја Јанковића, професорке Виде Јанковић, пре много година и налазио се у Међународном Центру за истраживање наслеђа Николе Тесле у Београду.

У Адлигату се налази кутак Николе Тесле у којем се могу видети и оригинална Теслина писма Радоју Јанковићу која су, уз велики напор, пре неколико година, откупљена за музеје Адлигата. Та писма изузетне вредности могу се сада видети на сталној поставци, а када су пронађена изазвала су светску сензацију – о њима је извештавало 450 медија на шест континената, у више од 20 држава од Индонезије до Америке, па и медији као што су Њујорк Тајмс, Дејли Мејл, Вашингтон Пост итд.

Та писма демантују да Тесла није желео да посети Пупина у болници пред његову смрт, већ се у њима исказује велика брига о оболелом суграђанину и колеги, те Тесла чак изричито моли Радоја Јанковића да му уприличи посету Пупину. На полеђини једног писма постоји и белешка Радоја Јанковића у којој каже како је саопштио господину Пупину Теслину жељу, а он се обрадовао и изјавио како би сам устао из кревета и посетио господина Теслу, само да га ноге боље служе…