Оригинални чек са потписом Николе Тесле доступан јавности у Београду /фото/
© Фото : Спутњику уступио Адлигат
Пратите нас
Оригинални чек на 125 долара са потписом Николе Тесле и потврдом Радоја Јанковића о исплати сада се може видети у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат у Београду.
Никола Тесла, српски геније, „човек који је изумео двадесети век“, који је задужио целу планету својим изумима, живео је последњих година живота веома скромно. Милионе долара који су му у живот долазили и пролазили трошио је на нове изуме које нико није желео да финансира, а маштао је да сваком човеку на свету обезбеди бесплатну енергију.
Када су га притисле и године и финансије нашао се у незгодној ситуацији, али је до краја живота остао поносан и није желео да прима милостињу.
У једном писму насталом почетком 1935. године генералном конзулу Југославије у Њујорку, господину Јанковићу, Тесла захваљује Михајлу Пупину на идеји да водеће америчке компаније формирају фонд којим би Тесли била обезбеђена безбрижна старост. Али Тесла такву помоћ одбија и наводи да би сваки покушај новчане помоћи сматрао тешком увредом и као знак да је дошао крај његовом стваралачком раду.
Писмо Николе Тесле југословенском конзулу у Њујорку Радоју Јанковићу
© Фото : Спутњику уступио Адлигат
Чланови југословенске владе на челу са Краљем Петром II, у више наврата су разговарали са Теслом на тему пензије – желели су да му његова држава исплаћује месечну пензију која би била довољна за скроман живот без бриге да би му била угрожена елементарна егзистенција.
Говорило се да је чак и лично краљ слао поруке Тесли са молбом светском научнику да прихвати брижни дар своје отаџбине. Ове активности водио је такође југословенски конзул Радоје Јанковић.
Са тешком муком су га наговорили и одобрена му је доживотна пензија владе Краљевине Југославије у висини од шестсто долара месечно. Са тим новцем могао је да плаћа боравак у хотелу Њујоркер у којем је навикао да живи на Менхетну, и да има основне финансије за свакодневни живот, који је Теслу, заправо, најмање занимао.
Нешто касније Тесла је изјавио да му је тај новац најдражи који је добијао у животу, иако се ради о малој суми у односу на милионе којима је раније располагао.
Чек југословенског конзулата у Њујорку адресиран на име Николе Тесле
© Фото : Спутњику уступио Адлигат
Међутим, убрзо ће уследити ратне године, многих месеци ово ће бити једини Теслини приходи, и то је уједно новац који је Тесли значајно олакшао последње дане, може се чак рећи да је са тим новцем у рукама Тесла и испустио своју душу усред рата, на православни Божић 1943. године.
Оригинални чек на 125 долара са потписом Николе Тесле, са потврдом Радоја Јанковића о исплати сада се може видети у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат. Чек је стигао после договора са госпођом Милком Кресојом која га је лично набавила од ћерке Радоја Јанковића, професорке Виде Јанковић, пре много година и налазио се у Међународном Центру за истраживање наслеђа Николе Тесле у Београду.
„Не треба нарочито истицати о каквој реткости се ради – било шта са Теслиним потписом или у вези са Теслом тражено је међу колекционарима и веома тешко се може набавити. Међутим, овај чек не само што је редак и што је већина Теслиних чекова уновчена, већ сведочи о изузетној везаности Тесле са његовом државом, а краљ Петар Други је током рата посетио Теслу у његовом апартману у Њујоркеру јуна 1942. године“, каже Виктор Лазић, председник Адлигата.
У Адлигату се налази кутак Николе Тесле у којем се могу видети и оригинална Теслина писма Радоју Јанковићу која су, уз велики напор, пре неколико година, откупљена за музеје Адлигата. Та писма изузетне вредности могу се сада видети на сталној поставци, а када су пронађена изазвала су светску сензацију – о њима је извештавало 450 медија на шест континената, у више од 20 држава од Индонезије до Америке, па и медији као што су Њујорк Тајмс, Дејли Мејл, Вашингтон Пост итд.
Писмо Николе Тесле југословенском конзулу у Њујорку Радоју Јанковићу
© Фото : Спутњику уступио Адлигат
Та писма демантују да Тесла није желео да посети Пупина у болници пред његову смрт, већ се у њима исказује велика брига о оболелом суграђанину и колеги, те Тесла чак изричито моли Радоја Јанковића да му уприличи посету Пупину. На полеђини једног писма постоји и белешка Радоја Јанковића у којој каже како је саопштио господину Пупину Теслину жељу, а он се обрадовао и изјавио како би сам устао из кревета и посетио господина Теслу, само да га ноге боље служе…
