Поводом 10 година од потписивања Бриселског споразума, чијих шест тачака које се односе на формирање Заједнице српских општина ни до данас није спроведено, новинар Жарко Ракић истиче да нас блиска историја учи да се Западу не може веровати - заобилазили су УН кад су сматрали да им је то препрека да спроведу шта желе, а кад је реч о разним споразумима и обећањима, небитно у којој форми, увек су прекршени.
Како веровати – деценија која Западу не значи ништа
„Нити коме шта да верујете, нити се потписано спроводи“, с горчином констатује Ракић, примећујући да нема ту много помоћи и да је на делу груба сила. Притом, у току је рат на територији Европе, прети се чак трећим светским ратом и Западу се проблеми у овом делу Европе чине готово смешним, па би, каже новинар, најрадије узели гумицу и избрисали Србију или је свели у неки мањи обим.
Ситуација, сматра он, није нимало ружичаста али се оправдано поставља питање зашто би Србија уопште прихватила било шта.
Чудно му је, додаје, и што за неке на Западу деценија не значи ништа, али зато је за Аљбина Куртија и месец дана много, имајући у виду да је непун месец од састанка у Охриду затражио да се све тамо договорено спроведе - одмах.
Политички консултант Владимир Добросављевић то пожуривање Србије тумачи као последицу потребе Запада да пацификује оно што сматра својом зоном интереса иза гвоздене завесе, коју очекују да ће пасти. Не треба заборавити, истиче, ни да је тзв. независност Косова чедо америчке политике.
Добросављевић тиме објашњава и зашто је за Запад сасвим прихватљиво да Приштина организује изборе за четири већински српске општине на северу на које ће, како ствари стоје, изаћи само Албанци.
„Албанске политичке елите у Приштини дуго година биле су привилеговане и временом су постале размажена деришта западне политике. Њима се обично толерисало што другима не би, рецимо, Србима и српским политичким елитама, јер се показало да је потпуно свеједно да ли је био на власти Милошевић, Тадић, Коштуница, Вучић - однос је идентичан“, подсећа Добросављевић.
Он додуше сматра да на Западу нису срећни због оваквог исхода и да би волели да је Српска листа учествовала на изборима и остала на власти јер то би онда успоставило макар привид неке равнотеже.
„На овај начин њима се ствара додатни проблем, али тај додатни проблем је нешто што су они сами индуковали и сами ће морати да га решавају. Мораће да решавају питање и онога што је већ потписано - на 10-годишњицу потписивања Бриселског споразума питање ЗСО“, верује Добросављевић.
Могу ли у Немачкој избори какви су на северу КиМ?
На питање, каква ситуација настаје после локалних избора, ако на њима не учествују Срби, Ракић оцењује да ће то бити „карикатура демократије“. А како би је довели до апсурда, предлаже да се пита ОЕБС зашто његови тимови не надгледају изборни процес и да ли су избори спроведени по најбољим принципима западне демократије.
„А онда следи питање – а шта ћемо са процентима. И колико је бирачко тело“, развија идеју Ракић и додаје и питање за Запад – да ли ћете тако нешто дозволити и на вашим територијама, да ли ће такви бити, рецимо, локални избори у Немачкој, па да Турци у Берлину гласају само за своје, а да их баш брига за СПД и демохришћане.
Добросављевић, међутим, сматра да би Запад, који толерише неспровођење ЗСО, а прави се невешт на евидентно недемократске локалне изборе на северу, и те како требало да буде обазрив из више разлога: што пет чланица ЕУ не признаје КиМ, али и зато што више од половине Генералне скупштине УН не признаје самопроглашену независност Приштине. Ту је и безбедносни аспект – свака тензија, а може да је изазове само Приштина, не угрожава само интересе Срба и Албанаца него и интересе западних савезника који тиме показују да нису у стању да пацификују овај простор на који претендују као на зону својих интереса.