Међународна научна заједница слепе мишеве држи под лупом јер се претпоставља да су били потенцијалан извор преноса вируса корона.
Крилати сисар није пружао отпор, тек је накратко показао оштрице својих зуба, пре него што га је Гарсија, стручњак за заразне болести, пустио на слободу.
Научници француског Института за истраживање развоја (ИРД) и Националног аутономног универзитета у Мексику (УНАМ) сарађују на овом истраживању од 2017. године, користећи модерно опремљену лабораторију у Мериди, главном граду мексичке државе Јукатан.
Сврха истраживања је да се открије како се различити вируси који циркулишу међу животињама могу потенцијално пренети на људе, рекла је Одри Арнал, стручњак за заразне болести у ИРД-у.
„Кључно је разумети какве су могуће последице људског контакта с дивљим животињама и последично докучити која би се потенцијална епидемија у будућности могла појавити“, рекла је она за АФП.
Научници узимају узорке свих врста животиња из богатог екосистема прашуме, где су, примера ради, идентификовали 61 врсту комарца.
Од пола милиона до 800.000 вируса опасно за људе
Убрзана дефорестација је подручје одабрано за истраживање претворила у зону високог ризика за појаву зооноза, рекао је Бењамин Роше, стручњак за екологију и еволуцијску биологију у ИРД-у. Он додаје да се процењује да би на људе могло да утиче између 500.000 и 800.000 вируса.
Истраживачи истичу да ризик расте са експанзијом пољопривреде и туризма, што повећава контакт између животиња и људи.
На полуострву Јукатану су посечене хиљаде стабала због изградње „Железнице Маја“, главног туристичког саобраћајног пројекта мексичког предсједника Андреса Мануела Лопеза Обрадора, који би у децембру требало да проради.
Влада тврди да ће крчење шума надокнадити програмом садње дрвећа и стварањем другог највећег резервата тропске прашуме на свету након Амазоније.
Истраживање се изводи у 12 заједница три мексичке савезне државе на Јукатану.
„Међу птицама смо открили врсте које су идентификоване као резервоари вируса Западног Нила или грипа“, рекла је Роса Елена Сармиенто у виролошкој лабораторији Ветеринарске школе УНАМ-а.
ДНК открива важне податке
Рад на терену почиње у зору постављањем мрежа за хватање птица, док у сумрак на ред долазе слепи мишеви и сове. Узимају се узорци крви, осталих телесних течности и ектопаразита. Научници потом означе животињу, мере је, бележе податке и проверавају њено стање пре него што је пусте натраг у природу. Накнадно се материјал анализира у лабораторији.
„ДНК изврсно открива бројне важне податке“, рекла је Арналова. „Из крви комарца можемо да утврдимо коју је врсту или животињу ујео“, додала је она.
Уз то ће се узимати и узорци крви локалних становника како би се утврдило носе ли било који вирус који потиче од животиње, пренео је „Индекс“.
Пројекат укључује и консултовање с локалним заједницама да би се утврдили њихови еколошки и друштвени проблеми и подстакао суживот с природом.
Лабораторија у Мериди је повезана с лабораторијама у Африци, Јужној Азији и другим земљама Латинске Америке у склопу иницијативе назване „Спречавање појаве зоонотских болести“. У иницијативу, коју је 2022. покренула Француска, укључене су 22 земље и 200 организација.
„На Јукатану желимо да осмислимо стратегију превенције зооноза која може да послужи као пример целом свету“, рекао је Роше.