Стручњаци оцењују да је одлука Варшаве да изгради ограду на граници са Русијом донета под диктатом САД, с обзиром да америчке власти гледају на Пољску као на прву линију фронта у случају конфронтације Русије и НАТО-а. Осим тога, Вашингтон ставља улог на ту земљу, јер рачуна на то да ће Пољска постати њена главна база у Европи.
С друге стране, Пољска претендује на улогу главног америчког савезника у Европи, који ће диктирати правила политичке игре у региону.
Руски експерт Јуриј Зверев наглашава да не постоји миграциона претња за Пољску. Он је на тај начин одбацио тврдње пољских званичника који су мере за јачање безбедности на граници објашњавали чињеницом да је аеродром „Храброво“ у Калињинграду отворен за летове са Блиског истока и Африке. Према речима Зверева, заправо и не постоји ниједан реалан разлог за подизање ограде на граници са Калињинградском облашћу.
„Лично, не видим никакав практичан смисао у томе. Са војне тачке гледишта, јасно је да то није заштита од тенкова. Уосталом, живимо у 21. веку и ми имамо хеликоптере и другу технику и наоружање. Ако се плаше да ће становништво Калињинградске области похрлити у Пољску до тога сигурно неће доћи. Ако је реч о заштити од миграната из Авганистана или из Африке, остаје питање који ће то мигрант проћи неколико граница да би стигао у Калињинградску област, а потом пребегао у Пољску. Уосталом, лакше је доћи до Белорусије, што је, у ствари, и рађено за време миграционе кризе", каже Зверев.
Како наводи експерт, ово је само наставак русофобне политике коју води Пољска.
"По мом мишљењу, ово је само још једна жеља Пољака да покажу да не воле Русију, како се плаше Русије и како се од ње бране. Истовремено бих напоменуо да корупцију у Европи нико није укинуо, па ће неко ставити паре у џеп од изградње тог зида и то је све“, додао је Зверев.
Губернатор Калињинградске области Антон Алиханов понудио је Пољској грађевински материјал за изградњу зида на граници са Русијом
© Sputnik / Михаил Голенков
Агресивни планови Варшаве
Пољски министар унутрашњих послова Мариуш Камински објавио је да је Пољска започела изградњу „најсавременијег“ зида дуж 199 километара копнене границе с Русијом.
Зид би требало да буде довршен до јесени, а биће опремљен дневним и ноћним камерама, сензорима покрета, мониторима за саобраћај и другим средствима која би требало да обезбеде „потпуно праћење свега што се ради на граници“.
На деоници од скоро 200 километара биће постављено 3.000 камера за надзор.
Најаве о изградњи зида трају већ месецима, а губернатор Калињинградске области Антон Алиханов је понудио Пољској грађевински материјал за изградњу зида на граници са Русијом, уз обећање да ће дати „чак и мали попуст“.
Истовремено, Пољска ће поставити америчке ракетне артиљеријске системе „химарс“ у близини границе са руским Калињинградом, а такође Варшава планира и отварање „Академије химарс“ на којој ће се вршити обука војске за руковање тим системима.
Руски експерт Андреј Кошкин скреће пажњу на чињеницу да системи „химарс“ не припадају одбрамбеним типовима наоружања, па самим тим куповина тих система сматра агресивним гестом.
"Пољска активно наставља милитаризацију своје државе, укључујући набавку артиљеријских система ‘химарс’. Већ су купили 20 система, који су плаћени 414 милиона долара, али амерички Конгрес је већ пристао да испоручи још око 500 високомобилних система, вредности од око 10 милијарди долара. Све је то у складу са агресивним плановима Пољске у циљу изолације Калињинградске области, као и стварања савременог блокирајућег система и распоређивања високопрецизних артиљеријских система ‘химарс’. За то је потребно да се обучи велики број стручњака, а таква академија се ствара да би се обезбедило спровођење тих агресивних планова Пољске против Руске Федерације“, каже руски политиколог.
Русија има само два савезника – своју армију и флоту
Стручњаци упозоравају да постављање система „химарс“ у близини Калињинградске области представља опасност за цивилне авионе који лете у ту руску ексклаву, док је с друге стране, наводи Зверев, то пре свега опасно за Пољску, јер „ако Пољска почне да застрашује Калињинград ‘химарсима’, Москва има чиме да одговори, што је показала и руска специјална војна операција у Украјини“.
„У крајњем случају, мада ми то не желимо, имамо и оружје са нукларним пуњењем“, додао је експерт.
На питање како Русија може да одговори на ове претње које ствара Пољска на њеним границама, Зверев додаје „јачањем економије, јединства међу становништвом Русије, као и јачањем одбрамбене способности“.
„Руски цар Александар Трећи је својевремено рекао да Русија има два савезника - војску и морнарицу, а ја бих сада томе додао и Ваздушно-космичке снаге и Ракетне стратешке снаге. Наравно, ценимо и оне земље које нас подржавају, посебно Србију“, закључио је Зверев.