Тајван намерава да од Сједињених Америчких Држава купи 400 противбродских пројектила „харпун“ који се испаљују са копна, а тај посао је 2020. одобрио амерички Конгрес, пише „Блумберг“.
Пентагон продаје оружје Тајвану
Тајван је раније купио „харпуне“ који се испаљују са бродова, а производи их амерички „Боинг“. Сада Тајпеј жели да купи и мобилне верзије тих ракета за лансирање са копна, каже Руперт Хамонд Чејмберс, председник Америчко-тајванског пословног савета. То су потврдили и други извори „Блумберга“ упознати са тим послом.
Према њиховим наводима, испорука ракета Тајвану иде преко уговора Пентагона, односно Команде за логистику морнарице и авијације. Пентагон је недавно објавио да је потписао уговор са „Боингом“ вредан 1,7 милијарди долара, али без навођења Тајвана као крајњег корисника.
С друге стране, Кина намерава да уведе посебне санкције за САД као одговор на акције Вашингтона које су одсекле Пекинг од високе технологије. Председник Кине Си Ђинпинг планира да лиши Запад залиха ретких земних метала, без којих ће америчка ауто-индустрија озбиљно „потонути“.
Западни медији наводе да ће против САД бити уведен ембарго на испоруку литијума, силицијума и других ретких земних метала. Истовремено, таква ограничења неће озбиљно утицати на кинеску економију.
Америчко-кинески односи на најнижем нивоу
За професорку Факултета политичких наука др Драгану Митровић све то није ништа ново а реч је само о догађајима који показују да су америчко-кинески односи на најнижем нивоу, још од бомбардовања кинеске амбасаде у Београду 1999. године.
„Сада су заиста на изузетно лошем нивоу и одликују их провокације са америчке стране везано за интензивирање сарадње са Тајваном на различитим нивоима. Дакле, политичке сарадње на високом нивоу и редовних испорука оружја у све већем обиму и у све већој вредности упркос ономе на шта се Америка обавезала кад је успоставила дипломатске односе са Пекингом и кроз три коминикеа која су пратила формално регулисање билатералних односа.“
Са друге стране, званични Пекинг контрамерама покушава да узврати на мере које су део америчког технолошког рата против Кине и покушаја да се обузда њено технолошки напредовање, сматра Митровићева.
Претња глобалном миру
Кина је већ увела санкције које се тичу соларних панела и неких компоненти за њихову производњу а и раније је примењивала рестрикције на извоз ретких минерала због чега су је САД тужиле пред Светском трговинском организацијом (СТО).
А и Кина је такође тужила САД пред СТО због кампање коју воде против ње и закона који се односе на извоз чипова и технологије за производњу чипова.
„Све то видим као спиралу негативних догађаја који даље заоштравају односе између ове две велике земље и угрожавају и глобалну безбедност оним што се дешава на Тајвану и око њега и могућности да се сваки такав инцидент и заоштравање ситуације доведе до потпуно непредвиђених догађаја и ескалирања сукоба, који може угрозити мир не само на Западном Пацифику и Југоисточној Азији, већ и глобални мир“, закључила је Драгана Митровић.