Овако Сања Вулић, председавајућа Клуба посланика Странке независних социјалдемократа у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ (ПС БиХ) коментарише јучерашње напуштање седнице српских посланика.
Подсећамо, посланици странака из Републике Српске напустили су седницу Представничког дома ПС БиХ након што су бошњачке странке и два члана Председништва БиХ, Денис Бец́ировиц́ и Жељко Комшић, потписали заједничку изјаву која се тиче имовине Српске.
У потписаној изјави странке позивају Тужилаштво БиХ и остале надлежне органе да, како су навели, морају да процесуирају одговорне који најављују да ће наставити књижење те имовине на Републику Српску.
Српска брани дејтонску БиХ
Према речима Вулићеве, ради се о одбрани Дејтонске БиХ.
„Чињеница је да су се поиграли имовином, која је Дејтонским споразумом јасно дефинисана као власништво ентитета. Бошњачки политички корпус од свега тога прави спрдњу и каже како то није тако и како у Уставу пише супротно, а при том у истом том Уставу не могу наћи члан који то потврђује. То јасно говори да они илузорно и произвољно говоре и произвољно тумаче Устав“, објашњава она.
Циљ бошњачке политичке елите је, како каже, распакивање Дејтонског споразума и одузимање права Србима и најављује да се српски посланици неће вратити у Представнички дом све до постизања договора међу политичким факторима.
„Тај договор огледа се у чињеници да и Република Српска мора дати став по питању свега што се десило. Ускоро очекујемо састанак лидера парламентарних странака и јасан став српског политичког корпуса. Ми, посланици јасног смо става да нећемо дозволити никаква понижења, нити нас који смо тамо изабрани, нити институција Републике Српске. Свакако, уколико буде било потребе, институције Републике Српске реаговаће на начин да тражимо заштиту и свих потписника и гараната Дејтонског мировног споразума“, истиче Вулићева.
Против Српске је створен фронт
Да се ради о поигравању са имовином Српске потврђује и професор факултета политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја. Уставни суд БиХ слушао је бошњачке захтеве, иако је јасно да имовина по Дејтонском споразуму припада Републици Српској.
Заједничка изјава бошњачких странака, Бећировића и Комшића превршила је сваку меру, а напуштањем седнице српски посланици шаљу поруку шаљу поруку, односно упозорење.
„Чињеница је да се, када се дође до питања имовине, односи сасвим другачије решавају јер то онда битно утиче на све оно што се догађа у политичком животу. Јер уколико Република Српска остане без имовине, она би у својој суштини остала празна љуштура, више неки облик фолклорног удруживања него што би била озбиљан политички субјект“, објашњава он.
Колико је питање књижења имовине озбиљно, Шолаја показује тако што га упоређује са питањем оснивања Заједнице српских општина на Косову и Метохији, јер прекњижавање имовине жели, како каже, антисрпски фронт „који изиграва све договоре и има скривене политичке агенде“.
Уколико Уставни суд буде наступао као и до сада, односно на штету Републике Српске, догодиће се, како Шолаја каже, нека врста проглашавања самосталности. За сада се не зна у ком облику, нити како ће та самосталност изгледати.
„Нико још није саопштио ништа конкретно, али чињеница је да са таквом одлуком Уставног суда, у суштини се може рећи да БиХ, уређена по дејтонским одредбама не би постојала. Био би то један сасвим други облик и вероватно и други облик државног приступа и посебан облик исказивања субјективности. Вероватно да би БиХ била у кризи из кога не би било неког посебног излаза“, сматра он.
Непознаница је како ће реаговати међународна заједница, односно Запад, до сада навикнут да у БиХ испуњавају све што се нареди. Међутим, питање имовине је најозбиљније питање до сада, које БиХ може да одведе у најозбиљнију кризу, закључује Шолаја.
Подсећамо, Народна скупштина РС недавно је усвојила закон према коме је непокретна имовина у овом БиХ ентитету власништво Републике Српске, али је тај закон Уставни суд БиХ ставио ван снаге.
Решавање питања државне имовине у БиХ је кључни услов да би се окончао мандат Високог представника у БиХ, као и један од приоритета из Мишљења Европске комисије о напретку БиХ ка ЕУ.
Некадашњи високи представник Педи Ешдаун је још 2005. године наметнуо Закон о привременој забрани располагања државном имовином, све док парламент БХ не усвоји закон којим би било решено то питање.