Овако за Спутњик руски експерти коментаришу идеју о могућем увођену тоталног ембарга на извоз производа у Русију, која је пала на памет савезницима Украјине, земљама-чланицама Г7. Стручњаци напомињу да могућа одлука о потпуном ембаргу на извоз производа у Русију свакако мора да се ратификује у Уједињеним нацијама, где се у Савету безбедности налазе Русија и Кина.
Међутим, западни политичари ипак страхују да овај могући потез земаља-чланица Г7 може да изазове не само оштру реакцију компанија које настављају да тргују са Русијом, него и да доведе до узвратних санкција Москве, као и њеног још већег зближавања са Пекингом.
Технички гледано, каже за Спутњик руски економиста Денис Ракша, веома је компликовано реализовати одлуку о тоталној забрани извоза у Русију.
„Чак и да се земље Г7 договоре и донесу такву одлуку, први проблеми почеће већ на нивоу ЕУ. Обим извоза робе из ЕУ у Русију износи око 50 милијарди долара и то нису апстрактне милијардер него конкретна радна места које ће земље ЕУ морати да жртвују“, наводи Ракша, генерални директор консалтинг компаније „Неокон“.
Као другу препреку, он наводи да је крајње невероватно да би се таквој одлуци прикључиле велике економије које не улазе у Г7, попут Кине, Индије, Бразила, Јужне Африке, а то значи да тоталног ембарга неће бити.
Даље, истиче он, са свим тим треба да се сагласи и Русија, јер она дакле треба да настави да продаје своју нафту и осталу извозну робу а да за то не добија новац, што делује крајње невероватно.
„Најзад, одлука треба да буде ратификована на нивоу УН, где су Русија и Кина које без сумње такву идеју неће подржати“, закључује Ракша.
Циљ Г7 – слабљење и уништење руске економије
Како каже за Спутњик Михаил Бељајев, експерт Руског института за стратешка истраживања, циљ земаља-чланица Г7 је да ослабе и униште руску економију.
„Они желе да им се Русија почне да потчињава. Поред тога, њихов циљ је и да истисну присуство свог конкурента, односно руске државе у свету. И то се труде да раде уз помоћ економског деловања, тачније увођењем пакета за пакетом санкција. Све то чине из разлога што је наша земља центар моћи и утицаја. А то, наравно, подрива униполарни свет који је Американцима веома драг“, објашњава саговорник Спутњика.
Бељајев сматра да су Сједињене Државе главни диригент овог предлога о могућем ембаргу на извоз производа у Русију.
„Американци желе да задрже своју доминацију у свету. Међутим, и да до овога дође, САД би најмање сносиле губитке из разлога што су у најмањој мери зависне од трговинских односа са Русијом. Генерално, Москва и Вашингтон немају тако интензивне везе. А што се тиче Европе, она би заиста била на озбиљном губитку. Уопште, државе Западне Европе се већ налазе у лошој економској ситуацији а током ових годину дана имале су прилику да виде да увођење санкција нашој земљи или на пример, Ирану, заправо наноси већу штету и непријатност онима ко их уводи“, констатује саговорник Спутњика.
Нанеће штету сопственим компанијама
На питање чија ће се економија наћи на удару ако заиста дође до тога да земље-чланице Г7 уведу потпуни ембарго на извоз робе у Русију, Бељајев упозорава да ове земље неће успети да нанесу штету Русији, него својим сопственим компанијама.
„Ако ове земље забране извоз робе у Русију, то значи да ће нанети штету сопственим компанијама које производе одређену количину производа намењених за извоз руској држави. Из разлога што ако већ постоје, на пример, високотехнолошки производи намењени за испоруку нашој земљи, ове државе тешко да могу да пронађу неку другу државу која ће их купити. И оваква ситуација може довести да те фирме морају да смање производњу. И није чак искључено ни да ће се смањити профит, као и да неки од радника могу добити отказ“, упозорава наш саговорник.
Бељајев на крају истиче да ако неким чудом и дође до ове ситуације, Русија неће остати без потребних производа, јер их може куповати од многих других земаља, међу којима су Вијетнам, Малезија, Кина...
Подсетимо, јапански министар економије, трговине и индустрије Јасутоси Нишимура је на конференцији за новинаре у Токију одбио да коментарише могућност потпуне забране извоза производа у Русију. Он је напоменуо да се ово питање тиче „дипломатских преговора“.