Тим стручњака са Више економске школе из Москве и „Јандексове“ школе за анализу података „обучио“ је неуронску мрежу да моделира просечну температуру у екваторијалној зони Тихог океана, а прогнозирањем „Ел Ниња“, односно феномена који карактерише промене у дистрибуцији температуре површинске воде у Тихом океану, алгоритам може помоћи у предвиђању суша, поплава, шумских пожара и пропадања усева.
Из компаније наводе да је за обуку неуронских мрежа, научни тим је користио хиљаде топлотних мапа са синтетичким и стварним подацима прикупљеним од 1800. године до данас, а коришћени су и алати за машинско учење како би се идентификовали обрасци који би омогућили да се Ел Нињо препозна годину и по дана унапред.
Технологија је заснована на систему „Јандекс клауд“ који омогућава брз и флексибилан приступ услугама машинског учења које помаже истраживачима да тестирају различите моделе.
Иначе, „Ел Нињо“, што на шпанском значи „мали дечак“ и односи се на малог Исуса јер се ефекти тог феномена осете најчешће око Божића, појављује се у неправилним размацима од три до пет година као аномалије у температури океанске воде и у струјањима ветрова на делу Тихог океана западно од обала Чилеа и Перуа.
Наиме, када наступи тај феномен, ветрови тада дувају од запада према истоку, топлије се воде гомилају према источним деловима Тихог океана, подиже се ниво океана и смањује дебљина слоја хранљивих материја у њему, што касније има далекосежан глобалан утицај на временске околности не само на Тихом океану већ и у другим деловима света.
Последицама „Ел Ниња“ сматрају се ванредне јаке летње падавине дуж обала Еквадора и северног Перуа, суше у јужном Перуу, североисточном Бразилу, Аустралији и у подручју Сахела, те необичне временске појаве уздуж обала Северне Америке, где је уочена повећана појава торнада.
У раздобљу од 1982. до 1983. укупне штете проузроковане овим феноменом у свету процењене су на око 13 милијарди долара, било је 2.098 мртвих, а готово 610.000 особа остало је без крова над главом.