Добар пример случаја „ненасумичне“ селекције од стране јајне ћелије један je од експеримената који је Надо извео са глодарима.
У првој фази, научник и његов тим су додали нормалан и измењен ген са мутацијом код женки мишева, док код мужјака ништа није мењано. Резултат је одговарао законима које је предложио Мендел: сваки родитељ носи две копије сваког гена, а оплодња се дешава насумично.
Међутим, у другој фази, мушким мишевима је додао мутирани ген и нормалан ген, али овог пута је задржао оне нормалне код женки.
Резултати су овом приликом били збуњујући: само 27% мишева је имало мутантни ген. Заправо, до оплодње није дошло потпуно насумично, а здраве јајне ћелије су одбациле одређени део сперме са мутацијом, минимизирајући могућност да је потомци пренесу. Поређења ради, у првом експерименту сперматозоиди нису показивали никакав селективни процес.
На овај начин је потврђено да јајна ћелија има важну улогу током оплодње. Иако сперматозоид обавља динамички и покретни део, очигледно је да ће јајна ћелија донети коначну одлуку током оплодње, бирајући ДНК који даје најбољу комбинацију, пренела је „Национална географија“.