Постоји вероватноћа да ће се Пољска суочити са потешкоћама у обезбеђивању финансија за рекордно велику количину наоружања које су власти објавиле због војних акција у Украјини, наводи се у чланку.
Пољска је на трећем месту међу чланицама НАТО-а по уделу трошкова за одбрану у односу на обим бруто домаћег производа. Испред ње су Грчка и САД. Варшава очекује да ће ове године повећати трошкове за одбрану за око четири одсто, што је двоструко више од онога што је планирала Северноатлантска алијанса. Пољска је 2022. године потрошила 2,42 одсто бруто домаће производње.
Варшава намерава да потроши много мање од Сједињених Америчких Држава или Велике Британије. Међутим, ова одлука пољских власти намеће питање да ли ће се трошкови за одбрану повећати смањењем финансирања других области.
Лист подсећа, да су власти Сједињених Америчких Држава у фебруару одобриле продају наоружања и муниције Пољској, као и вишецевних ракетних система „хајмарс“ у вредности од десет милијарди долара. Вашингтон Пољској испоручује и ловце Ф-35, хеликоптере „апаче“, тенкове „абрамс“ и системе „патриот“.
Поред тога, Пољска је прошле године потписала уговор са Јужном Корејом у вредности од 5,8 милијарди долара за испоруку тенкова и гаубица. Према речима пензионисаног генерал-мајора Богуслава Пацека, предавача међународних односа на Универзитету у Кракову „проблем није у ‘хајмарсима’, већ у великом броју тих система“.
Бивши командант копнених снага Пољске и бивши министар одбране генерал Ваљдемар Скшипчак сматра да војни трошкови Варшаве све више зависе од парламентарних избора који ће се одржати на јесен.
„Имамо више од осам милиона старијих људи који би требало да се осећају сигурно и они могу да одлуче ко ће победити. Влада не размишља о будућим генерацијама које ће морати да плаћају рачуне“, сматра Скипшчак.
„Фајненшнал тајмс“ пише да Пољска, као и друге земље, не открива услове војних уговора и додаје да ове куповине нису планиране биџетом и да се финансирају специјалним фондовима.