Није реч о неразумевању: Запад је свесно посвећен гажењу српских интереса

Његов ауторски текст преносимо у целости.

Догађаји којима сведочимо последњих недеља и месеци део су дугорочног приступа колективног Запада регионалним питањима, а нарочито оним питањима која су од највишег националног и државног интереса за наш народ.

Наравно, не ради се о неразумевању суштине ових питања и њиховог значаја за Србију и Србе, јер, како је председник државе описао једног високог дипломату земаља Квинте, које су активни учесници ових срамних и, на жалост, успешних покушаја замазивања очију наше јавности и продаје рога за свећу, они имају „дубоко разумевање“ проблема са којима се суочавамо.

Не, не ради се о неразумевању, већ о дубокој посвећености темељном подривању и гажењу наших интереса зарад њихових сопствених.

Више од пет година упозоравам управо на овакав сценарио, поучен сопственим искуствима у раду са западним дипломатама. Више од пет година упозоравам на западни систематски модус операнди којим се безбројним споразумима извлаче уступци са наше стране, а не спроводи апсолутно ништа од обавеза Запада и приштинских привремених институција. Сада су нас и Ескобар и Лајчак уверавали да то неће бити случај. Као што видимо, испоставило се да је и то била лаж.

Алберт Ајнштајн се једном приликом критички осврнуо на оне људе који безброј пута понављају исту грешку, надајући се да ће следећи пут исход бити другачији. За њега је то била дефиниција лудила. Очигледно је да смо и ми, из ових или оних разлога, упали у ту петљу.

Но, да кренемо од почетка.

Пре нешто више од месец дана, десио се „историјски“ састанак у Охриду. Остала је непознаница ко је ту шта прихватио, а шта потписао. Изјаве су неодољиво подсећале на ону легендарну реплику Боре Тодоровића у филму „Балкан Експрес“, на питање немачког есесовца да ли је музичар. И Ескобар и Лајчак су се заклињали да мора прво ЗСО да се формира, и то да се прве радње предузму у року од 30 дана, па онда све остало, што је било довољно и неким нашим медијима и неким политичарима да прогласе победу.

Свих ових 30 дана слушали смо Куртија како изјављује да му не пада на памет да формира ЗСО. Званичници и дипломате земаља Квинте су се у почетку бледо оглашавали тим поводом, а онда је и то замрло.

Од ЗСО, очекивано, није било ништа за ових месец дана.

Али зато је Квинта наградила Приштину за још једно кршење договора одобрењем безвизног режима за земље Шенгена.

И онда је Квинта извршила притисак на Савет Европе да кандидатуру Приштине стави на дневни ред по хитном поступку, позивајући се у званичном документу с тим у вези на („неприхваћену и непотписану“) обавезу Београда да неће блокирати чланство тзв. Косова у међународним организацијама.

Али Квинти није пало на памет да исти притисак изврши и на Куртија како би се макар једна ствар, једна једина ствар на коју су се сви они скупа обавезали, заиста и изврши.

Ових дана је обележен и још један неславни јубилеј, десет година од потписивања Бриселског споразума. О ЗСО се још и говори, иако без икакве искрене намере да се заиста и оформи, али ЗСО је само једна од тачака којима је требало да се спречи апартхејд албанске већине над српским и осталим невећинским народима у окупираној јужној српској покрајини.

Поменимо само састав Апелационог суда за све случајеве када се суди Србима, у коме би требало да седе већински српске судије. Тада не би било срамних етнички мотивисаних драконских пресуда невиним људима, попут Ивана Тодосијевића. Ни у једном од процеса против грађана српске националне припадности ово правило није испоштовано! И то нико више не помиње. Као што нико више не помиње ни јасне критеријуме по којима специјалне полицијске снаге смеју да уђу на север КиМ. И тако даље, и тако даље…

Данас се спроводе нелегитимни избори на северу КиМ. Без српских кандидата. Српска заједница је била изричита у вези са разлозима изласка из привремених институција локалне самоуправе. Најважнији разлог је било неформирање ЗСО, али и тражено је и доследно поштовање свих осталих споразума.

ЗСО, за коју су се Лајчак и Ескобар заклели пре месец дана да ће бити прва формирана, па онда све остало, нема ни у траговима. Али, ипак, за Ескобара су ови данашњи избори потпуно легитимни. Чак и ја, после деценија у политици и рада са којекаквим белосветским правим и набеђеним политичарима, не могу да не занемим пред овим степеном лицемерја.

Пошто су наши „партнери са Запада“ добили „необећано и непотписано“ све што су тражили, потпуно обесмишљена прича о ЗСО ће полако нестајати у сутону, где ће се придружити стандардима пре статуса, надгледаном статусу и свим осталим обавезама запада и Приштине које су потписане и преузете без икакве намере да буду и спроведене.

И, на крају, недавно је у региону боравио још један из оне лешинарске екипе пропагандиста за време агресије на СРЈ 1999. године. Деценијама од тада заборављен у неком прашњавом медиократском собичку вашингтонског естаблишмента, за ову прилику извучен, нашминкан и обучен да „зрачи моћ“ и дели лекције по региону. На страну колики је морални амбис потребан да дође у Србију, али и Црну Гору, након свега што је изговорио о нашим народима, и да мисли да представља неки ауторитет. Оно што је важније, да ли неко ко за себе тврди да је наш партнер и да наши односи никад нису били бољи, „уз дубоко разумевање и уважавање“, шаље такве емисаре? Дубоко верујем да је одговор одричан. И то је снажна порука о стању наших односа, много јача и експлицитнија од свих испразних и неискрених изјава и са њихове и са наше стране.