То је и покушај да се умањи утицај Русије у тој организацији, али још опасније су иницијативе да се Русији укине право вета и да јој се чак одузме статус сталне чланице СБ, упозоравају руски експерти.
„Украјина редовно покреће ово питање, готово на сваком заседању Генералне скупштине УН и у том смислу постоји озбиљна претња и стварају се нови изазови за структуру УН и за ову организацију “, упозорава руски експерт Владимир Корнилов, коментаришући изјаву генералног секретара УН Антонија Гутереша који је изјавио да потребу за реформом Савета безбедности УН види већина земаља које чине ту организацију.
Такве позиве треба увек третирати са великим опрезом, уз објашњење како се таква реформа може завршити. ”У овом случају не треба заборавити да је Кина на страни Русије по овом питању. Односно, барем позиција Кине и Русије спречава покушаје овог ревизионизма“, каже Корнилов.
Руски експерти оцењују да Гутереш и колективни Запад очигледно покушавају да у Савет безбедности УН прогурају своје најближе савезнике, попут Немачке, Аустралије или Јапана, где се налазе америчке војне базе, мада има и других земаља, попут Турске, која редовно поставља питање реформе Савета безбедности и која сматра да се актуелни поредак, у којем судбина човечанства зависи од воље пет земаља, не може бити одржив.
Такође и земље попут Бразила и Индије су такође спремне да уђу у Савет безбедности како би се њихов глас чуо.
Запад је, ипак, само мањина
Проширење броја сталних чланица Савета безбедности УН налази се „на столу“ већ дуже време, а посебно је то питање активирано након почетка руске специјалне операције у Украјини. За реформисање те организације залажу се и САД и Русија, али имају различите погледе на то - док земље колективног Запада и њихови савезници говоре о реформама Савета безбедности УН и целе организације као о могућем начину да ограничи утицај Русије, званична Москва сматра да Савет безбедности треба да буде проширен, али не на рачун западних земаља.
„Реформу Савета безбедности УН предложила је и Русија тј. Сергеј Лавров, уз образложење да би састав СБ УН требало да ојачају азијске, афричке и латиноамеричке земље, које нису заступљене у тој организацији. Односно, не ради се о томе да ће Запад добити неке додатне фотеље као резултат такве реформе, већ напротив Москва предлаже да се избалансира ситуација и да западна мањина заузме позицију мањине. Јасно је да је Лавров својим иницијативама тај исти Запад довео у незгодну позицију, пошто ће све ићи преко Савета безбедности УН, па ако Запад стави вето на ову иницијативу то ће довести до губитка имиџа, а чини ми се да Запад данас није спреман да пристане на ову иницијативу тј. није спреман да прихвати себе у позицији мањине. Дакле, за сада је ово веома добра вербална интервенција Лаврова...“, оценио је руски експерт Кирил Коктиш.
Руски стручњаци су махом сагласни да је питање проширења Савета безбедности УН одавно „сазрело“, али такође сматрају да то не треба да буде прикључивањем западних држава и њихових савезника, јер ће се у том случају Савет безбедности претворити у политички огранак НАТО-а.
Поједини стручњаци напомињу да се позиви на реформе УН увек чују током глобалних криза, али сама Повеља организације то не предвиђа. Дакле, Повеља УН не предвиђа реформску процедуру, а то се посебно односи на Савет безбедности УН, који се сматра кључним телом организације.
Осим тога, може доћи ће до великог скандала око поделе колача. Превише кандидата, превелике противречности и сукоби интереса, па је самим тим нека врста компромиса немогућа. Дакле, у тренутној геополитичкој ситуацији биће веома тешко реформисати УН на начин да се објективно узму у обзир интереси свих учесника у процесу.
Друга ствар је што су се саме УН претвориле у бирократски систем у коме чиновници примају велике плате за ниску радну ефикасност, па експерти сматрају да би Гутереш, пре него што крене са реформама Савета безбедности, требало пажљиво да се позабави радом овог апарата.
„Можете реформисати Савет безбедности УН, на пример, проширењем, али немогуће је реформисати основне принципе у Савету безбедности УН и то нико неће дозволити. Стални члан Савета безбедности УН је привилеговани члан, оснивач и њега је немогуће искључити“, каже Коктиш.
Руски вето нико не може „угасити“
Руски стручњаци истичу да не постоји правни основ да се Русија искључи из Савета безбедности УН, ограничи њен статус и лиши права вета. Читава архитектура УН првобитно је изграђена на чињеници да су пет великих сила, победнице Другог светског рата - Русија, САД, Велика Британија, Кина и Француска - преузеле улогу чувара глобалног светског поретка. Државе оснивачи не могу да искључују једна другу, јер ако се избаци један или два стуба Уједињене нације ће се урушити.
Ако би се то са Русијом неким чудом догодило онда би то означило уништење читавог система који је заснован на међународном праву, на Повељи УН и довело би у питање постојања самих УН.
Русија је, међутим, стална чланица Савета безбедности која има право вета. То практично значи да Русија, уколико се буде примењивала Повеља, може да буде избачена само уколико она сама не би уложила вето. Самим тим, Русију је немогуће лишити тог права.
Хипотетички постоје два сценарија по којима би Русија могла да изгуби место у Савету безбедности УН – прво, да она сама себе искључи и друго, ако УН престану да постоје као организација.
Својевремено је Совјетски Савез био искључен из Лиге народа, претече УН, али је убрзо после тога та организација престала да постоји. Иста судбина би, у овом случају, задесила и УН.