Бошњачка политичка елита често злоупотребљава међународне институције за своје циљеве, а сада је ред, изгледа дошао и на Еуфор. Тако је бошњачки члан Председништва БиХ, Денис Бећировић, на састанку са командантом Еуфора, генералмајором Хелмутом Хабермајером, захтевао „хитно повећање“ броја војника Еуфора, правдајући га „опасном антидејтонском политиком Милорада Додика“.
Уколико се подсетимо колико међународних организација, укључујући и амбасаде страних земаља, ради у корист бошњачке политичке елите, питање, жели ли Бећировић, захтевом за повећање броја припадника међународних снага да инструментализује и Еуфор и да иза својих централистичких и унитаристичких циљева, поред дипломатске подршке западних држава, има и војну силу, не изгледа нелогично.
Бошњаци злоупотребљавају све међународне организације, па и Еуфор
Професор Факултета политичких наука у Бањалуци др Милош Шолаја сматра да повећање броја војника Еуфора у БиХ не би значило ништа, јер и уколико снаге буду повећане, ни по капацитету, нити по броју не би могле ни на шта да утичу.
Према његовим речима, Еуфор је потребан Европској унији како би показала да је безбедносни фактор већи него што заиста јесте.
„Европска унија више због себе и због неразвијеног безбедносног система жели да покаже да учествује са другима и то у БиХ, где нема великих опасности. Да се стварно десе неки конфликти, не знам колики број трупа Еуфора би био потребам да би се нешто постигло“, сматра Шолаја.
Међутим, бошњачки политичари користе Еуфор како би послали поруку искључиво против Срба, наглашавајући да Срби угрожавају безбедносну ситуацију у БиХ, додаје он.
„Бошњачка политичка елита, генерално, рачуна на међународни фактор, односно на његово присуство и деловање свих међународних организација и јако их много злоупотребљава у реализацији централистичких циљева, рачунајући да ће они то да донесу и да ће то бити крајњи резултат. У оквиру те стратегије користи се и Еуфор. Та стратегија не значи да ће се то догодити преко ноћи, него настоје да, од ситуације до ситуације, од активности до активности, то користе“, наводи Шолаја.
Ипак, наш саговорник је мишљења да је ЕУ, као организатор Еуфора свестан да ниједна централизација не може да смири кризу у БиХ.
„Свака централизација је не само нарушавање уставних принципа, она је исто тако и сметња безбедности јер би пореметила односе између народа у БиХ и тренутна уставна решења. Према томе, то може да буде жеља и сан бошњачких политичара, али свако ко се имало разуме у БиХ неће на то пристати јер би то била окупација Републике Српске и вероватно хрватских крајева“, напомиње наш саговорник.
Бошњачки политичари генеришу кризу
Сања Вулић, председавајућа Клуба посланика Странке независних социјалдемократа у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ сматра да је управо Денис Бећировић тај који не поштује Дејтонски споразум – он се залаже за распакивање овог споразума и не поштује народе који живе у БиХ, каже она.
Вулићева подсећа да Председништво БиХ одлуке доноси консензусом, па испада да Бећировић није надлежан да било кога позива на било шта.
Уколико би политичко Сарајево покушало да искористи Еуфор за војно дисциплиновање Републике Српске и на тај начин централизује ову државу, Вулићева је категорична да тога, како каже, нема ништа.
„Чињеница је да постоји иницијатива политичког Сарајева да желе исламску БиХ, односно једнонационално друштво. Све док је на снази Дејтонски споразум, он дефинише да сви народи у БиХ имају једнака права и да је БиХ састављена од два ентитета и три конститутивна народа“, наводи она.
Уколико би на Бећировићев захтев број војника Еуфора био повећан, то би значило да се на јаван и транспарентан начин врши угњетавање Срба. Наша саговорница, како каже, верује да су припадници Еуфора свесни прилика које владају у БиХ и да се на тако нешто неће одлучити, јер то би значио крај БиХ.
Политичко Сарајево не бира средства у тражењу криваца због чега БиХ не функционише.
„Кажу да је Додик крив за све, да је проруски човек, а заправо неће да признају своју неспособност. Али, они четири године нису били у стању да формирају владу ФБиХ, а данас имамо исти сценарио – нису у стању да формирају владу, нису у стању да воде свој народ, већ од страних тутора траже наредбе и инструкције“, истиче Вулићева.
Наша саговорница изражава уверење да гаранти Дејтонског споразума нису заинтересовани за извођење експеримената у БиХ и да ће она остати у оквирима које је дефинисао Дејтонски споразум.