Како се наводи, већина земаља у развоју заузима неутралан став у вези са украјинским сукобом, што заправо значи да де факто подржавају руске власти. Слична ситуација је и у Јужној Америци – политику званичног Кремља на континенту отворено подржавају Никарагва и Венецуела, али у последње време у том смислу све више пажње привлачи и Бразил који је средином априла посетио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, поред Венецуеле, Никарагве и Кубе.
„Председник Бразила Лула де Силва постаје озбиљна главобоља за Запад. Отпутовао је у Пекинг и Дубаи и накратко је дозволио иранским бродовима да пристају у бразилским лукама. Мислим да се у његовом случају то може објаснити идеолошким антиимперијализмом“, изјавио је за „Радио Зет“ пољски експерт Матеуш Мазини.
Он констатује да, без обзира на то шта мисле у Европи, остатак света, укључујући Латинску Америку далеко је од тога да јасно осуди Русију у контексту украјинског сукоба. По речима Мазинија, то се не може објаснити само траумом од Хладног рата или америчким антиимперијализмом – стручњак сматра да је такав поглед јужноамеричких земаља на политику условљен њиховим положајем.
„Оне треба да пронађу своје место између старог америчког и новог кинеског утицаја“, каже Мазини.
Он истовремено подсећа да су лидерима у Јужној Америци често везане руке због економске ситуације у њиховим земљама, те да већина тих земаља зависи од извоза природних ресурса.
Према томе, стручњак закључује да је таква политика јужноамеричких земаља последица не само њиховог традиционалног антиимперијализма, већ и прагматичне калкулације јер поједини латиноамерички лидери желе да искористе свој однос према украјинском сукобу како би склопили уносне послове са Русијом.