Реформа усељеничког закона је један од начина којима се Немачка бори за нову радну снагу. Најјачој економији у Европској унији недостаје више од 100.000 радника на разним позицијама, а несумњиво је да ће се тај број повећавати.
Правило о усељавању радника са западног Балкана
Да би Немачка олакшала запошљавање страних радника, најпре креће од спречавања злоупотребе система узимањем азила за добијање радне дозволе. То је основа Правила о усељавању радника са западног Балкана које је уведено пре седам година. Оно стога није део новог усељеничког закона, већ је део одредбе о којој ће се накнадно расправљати.
Ако је Бундестаг одобри, она би подразумевала да се ово Правило продужи за годину дана, а контингент радника повећа дупло - са садашњих 25.000 на 50.000 оних који би могли да се уселе и легално раде у Немачкој, пише „Блиц бизнис“.
Правило за Западни Балкан је регулатива за грађане Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Албаније и са подручја Косова и Метохије који су покушавали преко азила да дођу до немачког држављанства и дозволе за рад. На тај начин Немачка жели да позитивно утиче на тржиште рада јер се за радну дозволу аплицира тако што се приложи потврда од послодавца у Немачкој, а предуслов је да у последња 24 месеца од подношења захтева подносиоци нису примали никакву социјалну помоћ у тој држави.
Засад ово правило важи само за држављане земаља западног Балкана, међутим, постоје предлози да се овакве олакшице прошире и на неке друге земље попут Грузије, Туниса и Молдавије, одакле долази велики број радника. С друге стране, има струја у Бундестагу које нису за то јер сматрају и ову одредбу сувишном због тога што се спроводи мимо новог закона.
Карта шанси
У оквиру других начина за привлачење и лакше запошљавање радника је и карта шанси (Chancenkarte), која се односи на запошљавање радника управо са западног Балкана. Основна идеја ове немачке верзије зелене карте каква се даје у Канади или САД је транспарентан систем бодовања. Разне ставке вреде одређен број бодова који олакшавају добијање боравишне и радне дозволе, а потребно је да се сакупи најмање шест.
Примери неких од критеријума и бодовања:
4 поена - професионална квалификација
3 поена - добро познавање језика
2 поена - радно искуство од 2 године
Један од предлога се тиче и тога да ће људи моћи да дођу у Немачку, нађу стан, па тек онда крену у потрагу за послом. Такође се помињу и разне могућности преквалификације и лакшег нострификовања диплома из других земаља.
Плате за дефицитарна занимања
На насловницама немачких часописа могли су се прочитати наслови који говоре о дубини проблема недостатка радника у многим секторима. „Шпигл“је писао: „Никада пре у Немачкој није било толико упражњених радних места као данас“. То су уобичајени послови којима се људи из ових крајева тамо баве: разни занати, грађевинарство, угоститељство, медицина, логистика, али и бројна друга нискоквалификована занимања и физички послови. Посао уградње грејних система је последњи који „искочио“ као делатност у којој ће током 2024. године бити потребно око 60.000 радника!
Сви дефицитарни послови су добро плаћени у односу на зараду која се може добити за исти посао у земљама западног Балкана. Према неким подацима, плата медицинске сестре достиже вредност и више од 4.500 евра, а неговатеља од 1.500 - 3.651 евра. Зидар може месечно да заради око 5.000 евра, оператор виљушкара је плаћен од 1.890 до 3.779 евра, а кувар више од 6.500 евра.
Фризерски занат се плаћа минимално 1.576 евра, а зарада може да нарасте до 3.240 евра. За чишћење просторија се плаћа од 1.500 до 2.849 евра, а примери оваквих плата су бројни.
У Немачкој живи више од 450.000 људи из Србије. Према подацима о приливу становништва из новембра прошле године, најбројнији су украјински мигранти, а у периоду од 2014. до 2022. највише долазака регистровано је из Румуније, Пољске, Бугарске Авганистана и Сирије.