РУСИЈА

„Два пута сахрањен“: Ког су се свеца бољшевици највише плашили?

Православни верници су 30. априла обележили дан када су пронађене мошти преподобног руског светитеља Александра Свирског. Занимљиво је да су његово тело чак два пута проналазили. Притом, други пут уз много труда јер су власти сакриле светињу. Шта их је то толико плашило?
Sputnik

„Лутка од воска“

Због једног манастира је 1918. године започета специјална операција. Одред, којим је командовао познати револуционар Август Вагнер, отишао је у Александро-Свирску обитељ код језера Ладога у близини руско-финске границе.
У оквиру антицрквене кампање, наређено је да се одузме драгоцено црквено посуђе, као и да се отвори гробница преподобног, да се народу покажу мошти, за које су сматрали да нису бесмртно тело већ шака костију.
Тако су мислили и „чекисти“ док су померали тежак сребрни поклопац ковчега. Међутим, оно што су видели их је веома збунило. У гробници нису лежали остаци људских костију, већ „лутка од воска“, написао је Вагнер у извештају.
Он и његови следбеници нису ни знали да је то једна од главних руских светиња – мошти преподобног Александра Свирског. Крајем XV века у шумама око језера Ладога Свирски је обновио монашко братство и веома су га поштовали. За њега су везана многа чуда, а једно од највећих је јављање Пресвете Тројице.
Пре тога, према веронауци, такву милост је имао само један човек старозаветни пророк Аврам. Он је канонизован 1547. године, само 15 година након смрти. Иван Грозни му је посветио један од делова Храма Покрова-на-Рву (познатији као сабор Василија Блаженог). Међутим, мошти су пронађене тек средином XVII века. Притом, како се говори у хроникама тог времена, апсолутно непромењене.
Ставили су их у сребрну кутију тешку четрдесет пуда (640 килограма). Бољшевици су је узели, а лутку од воска су предали лекарима како би је проучили. Оно што су научници закључили је све запањило. Након пажљивог истраживања, специјална комисија је закључила да је реч о правом људском телу које је „мумифицирано на природан начин“.

Трагови су нестали

Да би сакрили истину од народа, большевици су брзо измислили неколико верзија приче. У свом следећем извештају је Август Вагнер написао да је открио „лобању, три зуба и доњу вилицу". У другом извештају је уверавао да је пронађени садржај обичан скелет човека или гомила костију.
Са реликвијом су поступили у складу са актуелном праксом и однета је у складиште музеја. Тако су се мошти Свирског нашле у петроградској Војно-медицинској академији.
Тамо су лежале међу више од десет хиљада експоната, али ни у једном каталогу нису наведене као православна светиња. Само је стајао кратак опис „мумифицирано тело непознатог човека".
Међутим, мошти су ипак изазвале код власти бес. Светилиште је више пута било уништено, посебно у периоду антирелигијске кампање 1930-их година.
То је спречено захваљујући академику Владимиру Тонкову који је у то време радио на одељењу за анатомију Војно-медицинске академије. По његовом наређењу, при претресима Народног комесаријата унутрашњих послова (НКВД), тело је сакривено између зида и великог старинског ормара.
Када је професор умро 1954.године, мошти су мистериозно нестале. Неколико деценија касније, су их потпуно заборавиле и власти и верници.

Вратили су се тамо, одакле су отишли

Александро-Свирску обитељ су разграбили бољшевици и почела је да се обнавља тек 1997. године, када је тамо дошло неколико монаха.
„У јулу исте године, добили смо писмо са потписом валаамских монаха, у којем је било само неколико редова: „Чим званично отворе манастир, Господ ће одмах вратити мошти светитеља", сећа се у беседи архиепископ Благовешенски Лукијан који је тада био настојних храма.
У потрагу за костима је било укључено стотине људи. Руководила је радовима монахиња Тихвинског Покрово-Тервеничког манастира Леонида (Сафонова), биолог са 30 година искуства. Она је пажљиво проучавала описе фонда и документе у архивама у Москви и Санкт-Петербургу.

„Највећи проблем је био што је главни део докумената у току кампање за ликвидацију, фалсификацију и дискредитацију мошти светих изгубљен или намерно уништен", сећа се монахиња.

Закључци су били исти као што је у свом извештају писао Август Вагнер 1918. године.
Трагови су довели до музеја Војно-медицинске академије. Пронашли су кутију за чување експоната на којој није било ни броја ни архивске картице. Само је стајао натпис „мумифицирано тело непознатог човека". Експерти су једногласно закључили да је то специфичан случај.
Када су остаци извучени из кутије схватили су да су то мошти Александра Свирског. То су закључили захваљујући неприродном положају ногу: десно стопало је окренуто нагоре, лево је окренуто у страну. Исто су то приметили и совјетски научници 1918. године. Тело је предато градској судско-медицинској служби за експертизу.
Архиепископ Лукјан је навео да су више од пола године мошти проучавали радиолози, археолози, антрополози и судски стручњаци. Извештај је имао 250 страница, уз које су приложени акти и фотографије.
Експерти су признали да тело одговара описима моштију Александра Свирског. Тако су верници по други пут пронашли светињу и 1998. године је вратили одакле је и потекла.
СВЕТ
Траг води у Русију: Где је нестао Крст Господњи?
Коментар