https://sputnikportal.rs/20230416/trag-vodi-u-rusiju-gde-je-nestao-krst-gospodnji-1154266747.html
Траг води у Русију: Где је нестао Крст Господњи?
Траг води у Русију: Где је нестао Крст Господњи?
Sputnik Србија
За православне вернике је Велики петак дан сећања на распеће Исуса Христа. Крст Господњи је можда и најважнија светиња хришћанства. Међутим, сама историја тог... 16.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-16T14:17+0200
2023-04-16T14:17+0200
2023-04-16T14:17+0200
свет
свет
религија
исус христ
крст
распеће
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/08/1136275891_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_df1ef37845b5e94854be18fa0f831399.jpg
У потрази за изгубљеним знањемУ Јеванђељу се не наводи шта се десило са Крстом Господњим, само је речено да су након смрти Спаситеља римске власти дозволиле ученицима да преузму тело.По старом јеврејском обичају оруђе којим је кажњен се ставља у погребну пећину, поред покојника. Међутим, очигледно да то ученицима није дозвољено. Према једној верзији, крст је закопан поред, а по другој верзији је бачен у цистерну градске канализације.Први хришћани су тајно посећивали то место на коме се светилиште чувало све до 130. године, док Римљани нису током гушења устанка сравнили Јерусалим са земљом.Након 300 година, римске власти су гнев замениле за милост. Елена, мајка цара Константина, организовала је велику експедицију на Свету Земљу како би пронашла места и артефакте који су повезане са земаљским животом Спаситеља. Пре свега, желела је да пронађе оруђе којим је погубљен.Тада у Јерусалиму нико није знао каква се светиња тамо крије. Након што је разрушен у II веку скоро да су све становнике истерали из града. Међутим, постојао је један човек који је чувао тајну. Према легенди, то је био Јуда. Он није желео да царици каже где се налазе реликвије, али након испитивања је све признао.Пронашли су не један, већ три крста, јер у петак, пре јеврејског Ускрса, нису распели само Исуса, са обе стране крста су висили разбојници.Према предању, Јерусалимски епископ Макарије је предложио да се сваком крсту приклони тешко болесна жена. Када би додирнула место на крсту на коме је Господ разапет, она се одмах излечила. Друга верзија говори о мртвом човеку који је оживео.Реликвија је остављена како би јој се клонили. Касније је она подељена на два дела и један део је Елена понела са собом у Константинопољ. Неки научници сматрају да је оставила јако мали део у Јерусалиму. То је потврдила монахиња Егерија која је крајем IV века посетила Палестину.„Распоређени по црквама“"Нажалост, фрагмент из Јерусалима је украден. Украо га је персијски цар Хозроје током пљачке града 614. године.Циљ је био само један: како би се уценили Византијци који, како је он сматрао, ће све урадити ради хришћанске реликвије. Међутим, Константинопољ није подлегао. Након 14 година, император Ираклије је поразио Персијанце и артефакт је враћен у Јерусалим.Свети хришћански град је пао 638. године услед напада арапских освајача. Храм Гроба Господњег је спаљен, али је светилиште спасено.Основни део крста је остао у Јерусалиму и историја тог фрагмента се прекида 1187. године. Крсташи су га понели у битку против војске султана Саладина. Витезови су поражени, а крст је мистериозно нестао. Према предању, римски папа Урбан III, сазнавши за то, је умро.После тога су се широм средњовековне Европе појавиле разне легенде, а све су се ондосиле на то да је оруђе страсти направљено од дрвета из рајског врта, и да се оно сада вратило.Иако се у хроникама крст спомиње још неколико пута. На пример, 1219. године су га Арапи понудили темпларима у замену за укидање опсаде египатског града Думјат. У другом рукопису се каже да је реликвија сакривена негде у Дамаску.Сумња не постојиДуго није опстао ни фрагмент који је донела Елена у Константинопољ. Град су 1204. године заузели крсташи. Већину вредности су понели са собом и међу њима је био и крст Господњи.Стари Свет је врло брзо обузела права „грозница“. Градови и манастири, како би привукли више ходочасника, купили су различите реликвије. Међутим, продавци су фалсификовали доказе о аутентичности и измишљали легенде како су их пронашли.Највероватније је да су у Европи крст поделили.Данас се највећи фрагменти крста налазе у Риму, Паризу, Генту, Бриселу, на Светој Гори и северу Шпаније. Постоје и у Русији: у Москви, Санкт Петербургу, Јекатеринбургу, Нижњем Новгодору и Иванову. Део крста је 2006. године је послат у орбиту Земље.Занимљиво је да експерти не сумњају у аутентичност фрагмената који се чувају у Русији, они су проучавани и о њиховој историји се много зна, а за научнике је то главни критеријум.
https://sputnikportal.rs/20230416/putin-cestitao-svim-pravoslavnim-hriscanima-vaskrs-1154262065.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
свет, религија, исус христ, крст, распеће
свет, религија, исус христ, крст, распеће
Траг води у Русију: Где је нестао Крст Господњи?
За православне вернике је Велики петак дан сећања на распеће Исуса Христа. Крст Господњи је можда и најважнија светиња хришћанства. Међутим, сама историја тог догађаја још увек није најјаснија. Ово су нека научна мишљења.
У потрази за изгубљеним знањем
У Јеванђељу се не наводи шта се десило са Крстом Господњим, само је речено да су након смрти Спаситеља римске власти дозволиле ученицима да преузму тело.
„Узели су тело Исуса и обавили га повојима са тамјаном, као што обично сахрањују Јевреји. На месту где је Он разапет се налазио врт, а у башти је нови ковчег у који још нико није положен. Тамо су ставили Исуса за јудејски петак“, пише у Јеванђењу по Јовану.
По старом јеврејском обичају оруђе којим је кажњен се ставља у погребну пећину, поред покојника. Међутим, очигледно да то ученицима није дозвољено. Према једној верзији, крст је закопан поред, а по другој верзији је бачен у цистерну градске канализације.
Први хришћани су тајно посећивали то место на коме се светилиште чувало све до 130. године, док Римљани нису током гушења устанка сравнили Јерусалим са земљом.
Након 300 година, римске власти су гнев замениле за милост. Елена, мајка цара Константина, организовала је велику експедицију на Свету Земљу како би пронашла места и артефакте који су повезане са земаљским животом Спаситеља. Пре свега, желела је да пронађе оруђе којим је погубљен.
Тада у Јерусалиму нико није знао каква се светиња тамо крије. Након што је разрушен у II веку скоро да су све становнике истерали из града. Међутим, постојао је један човек који је чувао тајну. Према легенди, то је био Јуда. Он није желео да царици каже где се налазе реликвије, али након испитивања је све признао.
Пронашли су не један, већ три крста, јер у петак, пре јеврејског Ускрса, нису распели само Исуса, са обе стране крста су висили разбојници.
Према предању, Јерусалимски епископ Макарије је предложио да се сваком крсту приклони тешко болесна жена. Када би додирнула место на крсту на коме је Господ разапет, она се одмах излечила. Друга верзија говори о мртвом човеку који је оживео.
Реликвија је остављена како би јој се клонили. Касније је она подељена на два дела и један део је Елена понела са собом у Константинопољ. Неки научници сматрају да је оставила јако мали део у Јерусалиму. То је потврдила монахиња Егерија која је крајем IV века посетила Палестину.
„Током службе на Голготи пред епископом постављају сто, а затим уносе сребрну кутију са дрветом Светог крста. Извлаче га, епископ чврсто држи светињу у рукама и даје свим људима да јој се поклоне. Ђакони стоје поред, али не знам тачно због чега, али кажу да је било случајева када су покушавали да свето дрво украду или да узму део крста“, рекла је монахиња.
„Распоређени по црквама“"
Нажалост, фрагмент из Јерусалима је украден. Украо га је персијски цар Хозроје током пљачке града 614. године.
Циљ је био само један: како би се уценили Византијци који, како је он сматрао, ће све урадити ради хришћанске реликвије. Међутим, Константинопољ није подлегао. Након 14 година, император Ираклије је поразио Персијанце и артефакт је враћен у Јерусалим.
Свети хришћански град је пао 638. године услед напада арапских освајача. Храм Гроба Господњег је спаљен, али је светилиште спасено.
„Хришћани су поделили крст на више делова и распоредили их по црквама“, писао је у XIвеку католички монах Ансел.
Основни део крста је остао у Јерусалиму и историја тог фрагмента се прекида 1187. године. Крсташи су га понели у битку против војске султана Саладина. Витезови су поражени, а крст је мистериозно нестао. Према предању, римски папа Урбан III, сазнавши за то, је умро.
После тога су се широм средњовековне Европе појавиле разне легенде, а све су се ондосиле на то да је оруђе страсти направљено од дрвета из рајског врта, и да се оно сада вратило.
Иако се у хроникама крст спомиње још неколико пута. На пример, 1219. године су га Арапи понудили темпларима у замену за укидање опсаде египатског града Думјат. У другом рукопису се каже да је реликвија сакривена негде у Дамаску.
Дуго није опстао ни фрагмент који је донела Елена у Константинопољ. Град су 1204. године заузели крсташи. Већину вредности су понели са собом и међу њима је био и крст Господњи.
Стари Свет је врло брзо обузела права „грозница“. Градови и манастири, како би привукли више ходочасника, купили су различите реликвије. Међутим, продавци су фалсификовали доказе о аутентичности и измишљали легенде како су их пронашли.
Највероватније је да су у Европи крст поделили.
„Ако их све сакупимо, добићемо Нојев ковчег", приметио је богослов из XVI века и оснивач протестантизма Жан Калвин.
Данас се највећи фрагменти крста налазе у Риму, Паризу, Генту, Бриселу, на Светој Гори и северу Шпаније. Постоје и у Русији: у Москви, Санкт Петербургу, Јекатеринбургу, Нижњем Новгодору и Иванову. Део крста је 2006. године је послат у орбиту Земље.
Занимљиво је да експерти не сумњају у аутентичност фрагмената који се чувају у Русији, они су проучавани и о њиховој историји се много зна, а за научнике је то главни критеријум.
