На првом конгресу Друге интернационале 1889. године одлучено је да се наредне године одржи велика манифестација којом ће бити прослављен 1. мај, у знак сећања на протесте у Чикагу и као облик борбе за радничка права.
На другом конгресу Радничке интернационале је одлучено да се од 1890. године, 1. маја широм света одржавају манифестације, демонстрације и штрајкови.
У Србији је обележавање Празника рада било забрањивано, чему су се радници супротстављали протестним шетњама, бојкотом рада и зборовима, а потом је 1945. године 1.мај проглашен државним празником.
Обележавање Празника рада у Србији је почело 1893. године, када су се радници окупили у "Радничкој касини" у Македонској улици, носећи црвене траке на којима је писало "Пролетери свих земаља уједините се!"
У Србији и региону усталио се обичај да се 1. маја у зору излази на првомајски уранак.