Лек на бази наночестица сребра омогућава већу ефикасност у сузбијању инфекција које су настале употребом лекова на које су бактерије већ отпорне. Резултати истраживања су објављени у часопису „Наноматериалс“.
Отпорност бактерија на антибиотике је глобални проблем здравства и ветерине. Повећање резистентности микроба доводи до тога да лекови, за које је потребно више од једне деценије да се развију, могу лечити много краћи период, рекли су руски научници.
Хемичари са Политехничког универзитета у Томску су са микробиолозима Сибирског федералног научног центра агробиотехнологије пронашли нови приступ за примену антибактеријског агенса - сребра.
Навели су да су испитивања показала велику ефикасност наночестица сребра у борби против стафилокока и стрептокока. Рад су посветили деловању наночестица на један од најчешћих и најопаснијих узрочника болести животиња и људи – ешерихију коли.
„Наша идеја је да користимо раствор наночестица сребра као самостални препарат, а не додатак антибиотицима. Тестови су показали да наш лек веома повећава осетљивост патогена на антибиотике. Другим речима, наше истраживање отвара нову страницу у микробиологији, омогућава да се велики број старих лекова врати на тржиште и да се повећа њихова ефикасност“, објаснио је професор Истраживачке школе за хемијске и биомедицинске технологије Политехничког факултета у Томску Алексеј Пестрјаков.
Лек је тестиран на кравама које су оболеле од серозног маститиса, а чији је узрочник ешерихија коли. Једна група је лечена ветеринарским антибактеријским препаратом комбинованог дејства, а друга препаратом научника са Политехничког универзитета у Томску.
„Упоредна анализа је показала да је лечење препаратима који садрже антибиотике, довело до смањења осетљивости на ешерихију коли и на друге антибактеријске лекове за више од 20 одсто. Након терапије са наночестицама сребра, осетљивост бактерија на антибиотике је порасла за скоро 20 одсто“, рекао је руски научник.
Коришћене су наночестице сребра које су синтезом добили руски научници у сарадњи са колегама са Националног универзитета у Мексику. Сматрају да су те честице потпуно нетоксичне за организам и могу да се дуго чувају као раствор без губитка корисних својстава.
Научници су објаснили да је овај ефекат постигнут јер оне смањују способност микроба да се вежу за ћелије тела, такође смањују удео бактеријских ћелија које могу да деактивирају антибиотике.
План је да се настави са испитивањем механизама утицаја наночестица сребра на бактеријске колоније и да се направе нови лекови. Истраживања се у Русији спроводе уз подршку руске владе у оквиру програма „Приоритет 2030“.