Прича од које застаје дах – отмица је променила живот легенде

Четири титуле првака Грузије, три титуле шампиона Украјине, Серија А, Куп Италије и Суперкуп Италије, две Лиге шампиона, два Суперкупа Европе и једно клупско Светско првенство. Четири пута био је најбољи фудбалер своје земље.

Међутим, догађаји у Каладзеовом животу умало су утицали да новинари данас не пишу о њему као легенди Грузије, већ о актеру многих несвакидашњих ситуација.

У јануару 2001. године Каладзе је напустио Динамо из Кијева, а његове квалитете препознали су многи европски великани. Милан је био најбржи и за 16 милиона евра учинио је Каху најскупљим фудбалером у историји грузијског фудбала. Почетак успона? Несумњиво. Али, истовремено и почетак ноћне море која не напушта прослављеног фудбалера ни 22 године после трагедије.

У мају исте године, Кахин брат, студент медицине Леван, отет је насред трга у близини болнице у Тбилисију где се налазио због срчаних проблема. Маскирани бандити под оружјем отели су момка и стрпали га у аутомобил који се изгубио у непознатом правцу.

Власти су обећале да ће учинити све да пронађу брата славног фудбалера. Киднапери су тражили откуп од 600.000 долара, а као доказ да је код њих и да је жив послали су Кахи снимак у коме Леван везаних очију преклиње за помоћ пред камером. Није познато да ли је фамилија Каладзе платила тражени новац (постоји прича да је отац фудбалера дошао на место договора, али да никога није затекао), углавном, после неколико позива, отмичари су престали да се јављају.

У Грузији је чак кружила и верзија приче да су непажљиви потези учесника у истрази довели до пресретања криминалаца који су дошли по новац и да је тиме свака веза са Леваном заувек изгубљена - нико га више никада није видео живог.

Девет месеци касније, породица Каладзе, која никада није престала да тражи и да се моли за Левана, изгубила је стрпљење и живце. Кахин отац претио је кроз медије грузијском председнику Едуарду Шевернадзеу да ће се спалити жив на тргу, док је фудбалер у марту 2002. запретио да ће променити држављанство уколико до 1. маја (годину дана после отмице) његов брат не буде пронађен.

Саопштење, које је објављено на сајту фудбалера, изазвало је буру у јавности. Каха је оптужио министра унутрашњих полсова Грузије да није начинио никакав напредак у истрази. Први пут у животу, Кладзе је истакао да га је срамота што је припада истој нацији као и, како их је назвао „стотине политичких проститутки“.

Грузин је додао и да је Украјина његова друга домовина и изразио наду да ће му тамошњи фудбалски руководиоци изаћи у сусрет.

Али, ни Кахин отац, а ни фудбалер нису прешли са речи на дела. Играч Милана, који се нашао у тешким проблемима, признао је касније да из поштовања према браћи Грузинима и онима који долазе да навијају за њега, ипак не би могао да се одрекне држављанства.

У мају 2005. припадници Министарства унутршњих послова Грузије, на бази оперативних информација, открили су непознату гробницу у провинцији Сванети. Недалеко од куће криминалца Омехе Апрасидзеа и његовх синова (сви су убијени 2004) закопано је било осам лешева.

Гласине су кружиле да је један од тих и Каладзеов брат Леван. Али, Леваново тело је пронађено тек у јануару 2006. године када се испоставило да је брат играча Милана сахрањен као непознато лице о трошку државе. Породица је ангажовала ФБИ како би се анализирала ДНК крви Левана и мајке и на крају је стигао потврдан одговор.

После пет година чекања, стрепње и наде, свему је дошао крај.

Како је човек сахрањен у необележеном гробу? Током 2006. године медији су писали да су киднапери убили Левана након што је видео лице једног од отмичара. Тело је покопано у дивљини, али је пас једног од локалних становника нањушио остатке. Писало се да је чак и министар унутрашњих послова Каха Таргамадзе био обавештен о телу, али, да није желео да инсиситира на идентификацији већ да је наложио да се остаци сахране као непознато лице.

Леванова сахрана одржана је 25. фебруара 2006 у Сенаки на западу Грузије где је породица живела пре него што се преселила у престоницу. Каха је на сахрану стигао одмах после утакмице Лиге шампиона са Бајерном, тако што му је премијер Италије Силвио Берлускони позајмио приватни авион.

Као резултат истраге, четворица отмичара су ухапшени и осуђени на робију:

Леван Цинцадзе - робија у Санкт Петербургу, осуђен на 25 година.
Давид Асатиани - ухваћен у Швајцарској, такође осуђен на 25 година.
Тејмураз Гагнидзе - ухваћен у Француској, осуђен на исту казну.
Мераб Амасулашвили - одслужио пет година у затвору као сведок сарадник против остале тројице отмичара.

У јулу 2009. родио се први син Кахе Каладзеа. Он и његова супруга, дизајнерка Ануки Арешидзе, дали су му име Леван.