Према подацима, у Русији је ниво спољног дуга у односу на БДП пао за десет процената – на 16,6 одсто. То је најмањи показатељ од 2002. године (од када је статистика доступна јавности). Међу највећим економијама света само је Кина имала мањи показатељ – у тој земљи спољни дуг се за годину дана смањио са 15,4 на 13,7 одсто. Следи је Индија са спољним дугом од 19,1 одсто БДП-а.
Са друге стране, највећи спољни дуг имају европске земље: Холандија 380,5 одсто БДП-а, Велика Британија 287 одсто, а Швајцарска 280,5 одсто. Притом, у тим земљама је показатељ смањен за годину дана – за 14,29 и 16 одсто.
На четвртом месту је Француска где је спољни дуг 249 одсто БДП-а, а на петом Белгија (242 одсто). На листи десет земаља са највећим спољним дугом су и Шпанија, Шведска, Немачка, Норвешка и Италија.
Ниво дуга према нерезидентима у поређењу са БДП порастао је само у пет од 25 анализираних земаља, највише у Јапану (за 10 одсто, на 104 одсто).
Истовремено, спољни дуг је у апсолутном износу порастао у седам земаља: Норвешкој, САД и Јужној Кореји (за пет одсто), Турској (4,5 одсто), Аргентини (три одсто), Бразилу (два одсто) и Пољској (за један одсто).