У сали је у току ласања било присутно 621 од 705 европосланика.
Нацрт извештаја је у фебруару представио известилац ЕП за Србију Владимир Билчик, а на тај текст посланичке групе поднеле су скоро 500 амандмана од којих су неки постали компромисни амандмани.
Извештај је усвојен у форми резолуције, које немају правно обавезујући карактер.
У тексту резолуције ушао и је усмени амандман Владимира Билчика у ком се најоштрије осуђује масовно убиство у Србији у мају 2023. и позива на детаљну истрагу у знак солидарности и жалости са жртвама, али и девет амандмана у којима се између осталог истиче жаљење због тога што Србија није увела санкције Русији и осуђују се блиски односи Србије са Русијом.
У извештају се Београд и Приштина позивају да се у овај процес укључе у доброј вери и у духу компромиса како би постигли свеобухватан, правно-обавезујући споразум о нормализацији, "на основу принципа међусобног признавања" и позива се на пуну примену свих постигнутих споразума у оквиру дијалога укључујући и ЗСО.
Понавља се озбиљна забринутост за стање у области слободе изражавања и независности медија, и наводи да је то "област коју треба решавати као питање од највећег приоритета", али се и поздравља оснивање владине радне групе за заштиту новинара.
Подсећа се да се процес приступања ЕУ заснива на истинској спремности земље кандидата да се придржава вредностима и принципима ЕУ и изражава се забринутост због тренда смањења подршке чланству Србије у ЕУ и растуће подршке руском режиму.
У извештају се осуђује отварање канцеларије "Раша тудеј" у Београду и покретање онлајн сервиса вести на српском језику и позивају се српске власти да се супротставе хибридним претњама и ускладе са одлуком Савета о обустављању радиодифузних активности Спутњика и РТ и позива се Србија да се бори против дезинформација.
У делу о уставним променема, констатована је реформа устава на референдуму у јануару 2022. године и усвајање сета правосудних закона у Народној скупштини у фебруару ове године и истиче се да процес реформи треба да се настави кроз усвајање релевантног оквира за имплементацију закона у складу са најбољим европским праксама и у складу са препорукама Венецијанске комисије.
Када су у питању изборни услови, посланици ЕП позивају српске власти да у потпуности примене све препоруке ОЕБС-а, посебно оне које се тичу приступа политичких актера медијима, транспарентности финансирања изборне кампање.
Посланици ЕП изражавају забринутост због атмосфере у парламент и позивају на једнак третман опозиционих посланика, доследно и ефикасно спровођење скупштинског Кодекса понашања и непристрасно санкционисање кришења интегритета Народне скупштине.
У извештају се изражава забринутост због случаја Електропривреде Србије, банализовања случаја Савамала а Србија позива да пружи убедљивије резултате у случајевима од високог јавног интереса, укључујући случајеве Крушика, Јовањице и Беливука, изражава забринутост због навода да је Дарко Шарић организовао међународну криминалну организацију док је боравио у српском затвору.
Након усвајања извештаја Билчик је на свом Твитеру написао да се нада да његов извештај може да охрабри Србију на њеном европском путу.
"Радујем се разговору о извештају у Београду", написао је Билчик.