То за Спутњик каже Весна Лопмар, председница Друштва за српски језик и књижевност Србије.
Ова институција, уз сагласност Управе и свих својих чланова и уз изразе најдубљег саучешћа породицама жртава незапамћених злочина почињених у Основној школи „Владислав Рибникарˮ и у Младеновцу, покренула је иницијативу за заустављање урушавања образовног система у којој се каже да је трагедија која нас је задесила повезана са дугогодишњим промовисањем негативних вредности у друштву и урушавањем образовног система.
Њихови захтеви садржани су у седам тачака: Забранити све ријалити и друге програме у медијима који пропагирају насиље и неморал, чиме вређају достојанство човека и штетно утичу на формирање личности; забранити средствима јавног информисања да у било којој форми преносе експлицитне представе насиља и увредљиве садржаје; санкционисати све који на друштвеним мрежама и у другим медијима користе говор мржње, подстичу и одобравају насиље у школама; појачати психолошко-педагошку подршку ученицима; смањити оптерећење наставника административним процедурама како би били усредсређенији на васпитно-образовни рад; преиспитати све законске акте који отежавају правовремено и функционално изрицање васпитно-дисциплинских мера ученицима; подићи статус и углед просветног радника као темеља просвећеног и демократског друштва.
Ова иницијатива за само пет дана прикупила је 104.944 потписа: оштампани списак биће 15. маја достављен Народној скупштини и Министарству просвете Србије.
Иако иницијатива у којој се говори о дугогодишњем промовисању негативних вредности није премијерна (сличне захтеве подносиле су различите групе грађана) она овога пута долази из једне од институција која конкретним акцијама последњих година чини све на пољу очувања вредности, пре свега на пољу језика и књижевности. На питање да ли је Друштво овом иницијативом искорачило из свог поља и својих надлежности и да ли се у том смислу плаше критике, потпредседник Друштва, проф. др Славко Петаковић, подсећа на то да је реч о институцији која је основана 1910. године и која има угледну, светлу и дугу традицију.
„Ми смо се определили да изађемо са овом иницијативом зато што смо свесни проблема који постоји и који је велики. Потписници иницијативе су то и потврдили, јер она је за заустављање урушавања образовног система, што значи да су сви свесни да се урушава али и да постоји могућност да се то урушавање заустави и да се систем образовања опорави и исцели. Нама нико ко је добронамеран не може спочитавати да смо ми изашли из свог основног поља, зато што наше основно поље чине језик, књижевност и култура. Ако гледамо у концентричним круговима, све је то међусобно повезано. Сматрамо такође да образовни систем јесте део једног ширег корпуса и да постоји снажна интеракција између ширег окружења и образовног система. Јер, ако имате образовни систем који негује одоређене вредности а његово окружење не подржи такве вредности него их негира или доводи у питање – онда бива проблематизован тај културни модел који негује школа. Према томе, дубоко свесни међусобне повезаности ових поља, покренули смо Иницијативу која подразумева и одређене санкције, мере које се односе и на друштвено поље.“
Професор Петаковић сматра да нико разуман нема ништа против предлога да се санкционише говор мржње, промоција насиља, и представљање у јавном пољу садржаја који вређају достојанство човека. Такође ни против предлога који су изнети у циљу побољшања и унарежења садашњег система.
На питање да ли је оптимиста када је реч о реализацији захтева из иницијативе, проф. др Весна Ломпар, каже да ништа не бива преко ноћи али да је први корак веома важан:
„То не значи да ће било шта бити брзо решено. Ово је нешто што је планирано дугорочније.“