Несторовић: Треба нам велики српски ресет – лек за болест савременог друштва је враћање себи /видео/
© Sputnik
Пратите нас
Лек за све болести савременог друштва које су настале као производ дигиталне ере, али и њиховог намерног пласирања ради промене свести народа, доктор Бранимир Несторовић види у враћању на старе, традиционалне вредности. Незапамћени ужаси који су потресли Србију у протеклим данима наставиће да нам испуњавају свакодневицу уколико се не вратимо себи.
Очи др Несторовића, као и целокупне домаће јавности, упрте су ових дана у стравичне злочине који су иза себе оставили неколико брутално убијене деце и више рањених, о чему је познати дечји лекар говорио у емисији „Спутњик интервју“, главне уреднице Спутњика Србија, Љубинке Милинчић.
Он је указао на проблеме који у српском друштву изазивају одрођавање и удаљавање од менталитета свог народа у циљу прихватања вестернизације, накарадном утицају криминогене подкултуре која стиже из Америке, обесправљивању просветних радника, губитку ауторитета родитеља насупрот све већих права детета и сузбијању насиља код деце.
Несторовић, који је читав радни век провео са децом одбија тврдњу да су она лоша. Он верује да се нико не рађа зао, већ да погубни утицаји које наша деца као сунђери упијају из околине обликују њихове умове и усмеравају их на насиље, безосећајност и неодговорност.
Српско друштво је током векова пролазило кроз многе и велике кризе, али су оне биле последица спољашњих напада, говори Несторовић. До пре неки дан у српској историји није било примера да једно тринаестогодишње дете хладнокрвно поубија своје вршњаке на начин на који је то урађено у Основној школи „Владислав Рибникар“.
,,Сва психолошка истраживања покуазују да су деца добра и да до одређеног узраста, до школског узраста, не воле зле ликове. Шта се после догоди и шта друштво уради својим техникама промене мозга је невероватно. Ово је један од најцрњих дана у историји Србије. Нас су убијале усташе, Немци, Американци, али да наше дете убија своје вршњаке, то није забележено. Ја не могу да верујем да је он зао. Људи се не рађају зли. Он је сигурно био страшно фрустриран и њему би био потребан један радни логор, дакле да оде негде где ће најмање десетак година радити под контролом психолога и психијатара, након чега би се одлучили даљи кораци."
Статистички гледано тринаестогодишње масовне убице скоро да и не постоје. Чак и у Америци где се школска пуцања дешавају малтене свакодневно, њихови извршиоци су старији тинејџери. Разлог томе је, објашњава Несторовић, једноставан и биолошке природе – код мушкараца је тестостерон хормон агресивности. Међутим, у примеру тринаестогодишњег К.К. то није случај. Он спада у предпубертетску децу, што значи да нема хормон тестостерона. Несторовић опомиње да не треба искључити ни могућност да је био под дејством неке супстанце.
Шта друштво уради својим техникама промене мозга је невероватно
© Фото : Pixabay
Психотерапија – западно помодарство
Будући да је у историји Србије и Балкана оваква трагедија незабележена, др Несторовић верује да би се случају најбоље приступило уколико би конзилијум лекара дуго и опширно причао са убицом, како би се дошло до потпуне истине. Полиција, каже Несторовић, може сазнати само податке техничке природе попут набавке оружја, али не може завирити у главу дечака који је сам себе описао као психопату.
Говорећи о психопатама, Несторовић их оцењује као изузетно интелигентне и „нормалне“ људе, али одбацује тврдње појединих да се починиоц вишеструког убиства одлучио на злочин због такозваног „синдрома генијалца“ који подразумева прекомерно оптерећивање детета академским и другим активностима, учењу више страних језика, музичком школом или спортом.
,,Психопате су страшно нормални људи. Они су јако интелигентни и знају да се прикрију, али у овом случају он се није прикривао, већ је позвао полицију и рекао „ја сам психопата“. Са друге стране, прекомерно оптерећење ствара анксиозност, напетост, ти људи су нервозни, не могу да спавају, склони су перфекционизму... и то није то. Психопатија је много дубљи поремећај личности и има неколико класичних елемената: нарцисоидност, макијевелизам... Међутим, ништа од тога није карактеристично за децу."
Психијатрија је, кажу, болест будућности, а дечијих психолога и психијатара нема довољно. Бројке показују да чак 20 одсто људи има неку врсту поремећаја, али у многим деловима света, па и код нас, све што је везано за психијатрију важи за табу тему. Уколико неко иде код психијатра, претпоставка је да је луд. Са друге стране, иако је потреба за психичком подршком никад већа, добар део друштва је доживљава на погрешан начин. Одласком код психолога или психијатра, себе покушавају да представе као „интелектуалну личност“ и припадника вишег слоја друштва, објашњава Несторовић и тај тренд такође приписује Западу, који је одлазак по психичку помоћ претворио у помодарство.
,,Американци су измислили психијатре зато што су усамљени. Немају са ким да попричају, немају комшиницу да попију кафу заједно, па плаћају човека да их слуша. Он то, наравно, ради из професионалних разлога."
Спирала лудила
Несторовић београдски и младеновачки масакр, иако делују као напади „изнутра“, по дубљој анализи ипак сврстава у атаке спољног непријатеља, перфидније и више карактеристичне за модерно ратовање 21. века. Уместо касетних бомби и осиромашеног уранијума, агресија се сада врши психолошки, задирањем у психу најмлађих. Утицаје који стижу споља назива намерним и патолошким, а као њихов извор види западну „некрофилску културу“ која велича смрт.
,,Није део дечије психологије да оно планира нешто што је лоше и ту се види утицај америчких филмова где они величају криминалце као хиперинтелигентне људе. Неки од њих јесу интелигентни, али се стиче утисак да су они нека надраса и да је то што они раде потпуно у реду. Направљен је тај образац понашања који доста дуго траје и ово је, на жалост, морало да се деси", говори Несторовић, цитирајући Чеховљеву реченицу да „ако се пушка налази у првом чину, у трећем ће морати да опали."
По њему је ово друштвено индуковано понашање, а ми се као последица њега налазимо у „спирали потпуног лудила“ у којем се само чека да неко некога убије. Ово стање није отпочело само од себе већ је део детаљно и одавно испланираног метода подвргавања Западу и то је, каже Несторовић, део модерног ратовања.
,,Криминалци су на Западу предмет обожавања зато што су наводно борци против система. Западни човек који је стиснут са свих страна кредитима, радним временом, научен да слуша... њему је неко ко се бори против система, пљачка банке – идол. Једноставно не видим зашто би то требало да буде тако и код нас."
Тешко је после објаснити детету да ће завршетком школе, уколико буде добар ђак, и уписом на факултет, под условом да се изузетно добро запосли, зарађивати месечно 1000 евра у најбољем случају и да је то за њега боље него бављење криминалом којем ће исти износ новца зарадити за пар дана или чак сати. То је такође, оцењује Несторовић, једна од последица промене свести модерног човека који у животу стреми искључиво акумулацији капитала и индивидуалистичком начину живота који подразумева само тренутну и личну сатисфакцију, без осећаја или саосећања за другог. Читав тај западни систем размишљања, који смо нажалост усвојили, је накарадан – јасан је Несторовић.
Уништавање васпитно-образовних установа
Школе и факултети служили су некада као васпитно-образовне установе, подсећа др Несторовић, али смо у међувремено прихватили потпуно погрешан систем школства. Установе су се претвориле у образовне, а институција васпитања је забрањена. Наставницима су одузете све ингеренције, а ђаци према њима немају више поштовања. То не треба да чуди, будући да је избацивање ђака из школе постало практично немогуће, нити је изводљиво санкционисати их на неки други начин. Све је мање оних који желе да раде у просвети, што значи да опада и квалитет наставе, па се поставља питање у шта су се претвориле васпитно-образовне установе када деци више не пружају ни васпитање ни образовање.
,,Прихватили смо образовни систем који није у нашем менталитету и потпуно смо упропастили школство од основне школе и обданишта па до факултета и доктората. Словени су народ који воли ауторитет. Ми нисмо Западњаци где је свако за себе, индивидуалиста. Наравно да није све на Западу лоше, али зашто ми прихватамо само оно што јесте? Прихватамо зато што су они који нам то намећу заправо они који нас највише мрзе."
Као део увођења западне „модернизације“ која је заправо оруђе коришћено у циљу уништавања основне јединице друштва – породице, поред школа које више не пружају потребна знања ђацима, и родитељи се све мање баве својом децом, примећује Несторовић. Радно време код приватника не постоји, док државно од 9 до 5 онемогућава родитељима да виђају своју децу, а камоли да их васпитавају и проводе време са њима. Спорт као једно од уточишта за децу где би могли да уче о фер плеју, правилима, дисциплини и здравом такмичарском духу, разорен је такође. Уместо учествовања, одмеравања снага, дружења, спорт је постао професија и начин доласка до брзе зараде.
,,Ми морамо да се ресетујемо на фабричка подешавања као телефон. Биће јако тешко зато што смо у међувремену створили неколико генерација сасвим другачијих људи."
Изгубљене генерације
Те генерације, објашњава Несторовић, не знају шта значи жртва, шта је патриотизам, то су генерације које су одрасле на једној јединој вредности – висини цене и моделу телефона.
По доктору Несторовићу, не преостаје нам превише опција и он апелује да тога постанемо свесни што пре.
,,Ми имамо само један пут а то је да се вратимо уназад. Пут напред води у пропаст, то већ видимо сви. Или ћемо да наставимо на овај начин и отићи ћемо у пропаст, или ће ово бити тренутак кад ће друштво као целина да испита у ком ће правцу да крене. Ако наставимо овим путем, овакви ужаси ће постати рутина и догађаће се сваки час."
Он верује да Срби, као традиционалан и патријархалан народ, морају наћи сопствени пут и да нам неће требати дуго да то учинимо. Из његовог професионалног искуства, 80 одсто грађана Србије стоји чврсто на својим ногама и зна које вредности треба поштовати, а огроман број људи одлази у цркве и манастире, освешћујући код себе и код своје деце схватање душе, патриотизма, љубави...
,,Ја мислим да треба увести веронауку у школу. Не мислим на ову веронауку где се напамет уче неке ствари, то је досадно, већ мислим на учење хришћанских вредности. Хришћанске вредности су у ствари људске вредности. Волети другог човека, имати емпатију, помагати другима... То се помало заборавило", закључује доктор Бранимир Несторовић и као лек за све болести савременог друштва прописује враћање себи и својој традицији.
