Америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) отворила је канал на Телеграму на коме покушава да врбује Русе помоћу пропагандних видео снимака на руском језику. Како су представници ЦИА потврдили америчкој телевизији Си-Ен-Ен, надају се да ће путем објављивања порука и видео снимака на Телеграму и друштвеним мрежама од Руса добити информације које су потребне Сједињеним Америчким Државама. Заинтересовани су, пре свега, за информације о економији, али и члановима вишег руководства Руске Федерације.
Мреже у функцији ЦИА - ништа ново
„Многе друштвене мреже су развијене у функцији обавештајног система, ЦИА, Америке, генерално њиховог безбедносног сектора. И сам Фејсбук, а и после развој других мрежа које су под њиховом контролом и дан данас имају ту функцију прикупљања података о личностима, о привредним, друштвеним субјектима, политичким и војним руководиоцима. О томе се није пуно причало и то сигурно раде и дан данас“, каже за Спутњик генерал-мајор у пензији и професор Војне академије у Београду, др Митар Ковач.
ЦИА би преко Телеграма да врбује руске доушнике
© AP Photo / /Carolyn Kaster
По његовој оцени, то да продиру и на друге друштвене мреже које нису настале у Америци и нису под њиховом контролом, само форамлно јесте нешто ново. Он је уверен да су они на Телеграму присутни и мимо ЦИА, преко других личности покушавајући да прикупљају податке и да анализирају информације са те мреже.
Постоји у свакој земљи
Наш саговорник указује на то да је карактеристично што су сада из ЦИА то обнародовали.
„Сигурно су добро пре отварања тог процеса анализирали да ли ће им, на који начин и у којој мери бити доступне информације. Има у Русији и Украјинаца, има и либерала - организација и појединаца који су пригушени, који ће ово схватити као позив и могућност да достављају информације америчком обавештајном систему“, нема дилему Ковач.
Он сматра да је добар део тих људи индоктриниран, али и истиче да то није никаква посебност јер тако нешто постоји у свакој земљи.
Не постоји критична маса
„На те људе рачуна ЦИА да би могла да добије неке информације о Русији. Укрштањем различитих појединачних информација мисле да могу да добију релативно објективнију слику него што је могу добити од спољних извора“, сматра професор на Војној академији.
Он подсећа да је после протеривања руских дипломатских представника, па и војних из Америке, протеран и добар део америчког обавештајног система из Руске Федерације, или је под надзором. Отуда, како истиче, покушај да од руског становништва, појединаца добију неку слику о стању у Русији и различитим аспектима друштвеног живота.
„Неће та слика коју добију на тај начин бити меродавна за доношење одлука у НАТО-у и на Западу предвођеном Америком, него ће бити једна од слика коју они по њиховој утврђеној методологији упоређују по различитим питањима и онда добијају неку целовиту анализу и слику из различитих извора. Тај Телеграм канал је можда само једна коцкица у мозаику обавештајно-безбедносног система", оценио је наш саговорник.
Већина друштвених мрежа у САД су развијене у функцији ЦИА и америчког обавештајно-безбедносног сектора под чијом су контролом
CC0 / Pixabay /
Бедан покушај
Адвокат и консултант Бранко Павловић сматра да је реч о својеврсном трику.
„То је само један бедан покушај одвраћања пажње од онога што ЦИА иначе ради. Као они немају своје људе убачене у Руску Федерацију него сада треба да врбују нову генерацију оних који ће им говорити шта се догађа. То је покушај да према својој јавности делују по систему – ето видите ми радимо, а с друге стране да заварају Русе у смислу да су тек на неким почецима и да им је тек потребно да стекну неку нову мрежу унутар Руске федерације“, објашњава он за Спутњик.
Наш саговорник уверен је да америчке обавештајне службе по дубини у руском друштву имају и своје људе.
Већ имају своје људе
„Руска страна има строго заштићене информације и ту је она све боља и боља. Али овде се ради о онима који мрзе Русију, а воле Америку и зато их и видимо да учествују у атентатима, да дају обавештајне податке…“, оценио је он.
Руске службе, како напомиње, раде на заштити државних комуникација, али када су у питању овакве информације о привреди, о стању, о расположењу, ту не могу много да ураде, сматра Павловић.