Овако научни саветник Института за европске студије др Рајко Петровић коментарише почетак рада самита шефова држава и влада Савета Европе у Рејкјавику.
На самиту ће Србија, према најавама председника Александра Вучића, бити представљена на најнижем нивоу јер је, након што је такозвано Косово добило прилику да аплицира за чланство у овој организацији, српски амандман на декларацију о територијалном интегритету Украјине, Грузије и Молдавије, одбијен. Србија је, подсећамо, предложила да се декларација односи на све европске државе.
Самиту неће присуствовати ни српска чланица и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић назвавши га исмевањем међународног права.
Нова спољнополитичка доктрина Србије
Најавом да неће на највишем присуствовати самиту на највишем нивоу, Србија је у дело почела да спроводи политику коју је најавила пошто је Савет Европе дозволио такозваном Косову да аплицира за чланство у тој организацији, истиче Петровић.
То што ће Србија бити уздржана по питању декларације о територијалном интегритету Украјине, Грузије и Молдавије, потпуно је у складу новом доктрином српске спољне политике.
„Наша држава очигледно има вољу и жељу да направи заокрет у том домену спољне политике и очигледно је да Украјина не може да рачуна на нашу подршку, с обзиром на њено понашање у последње време“, наводи наш саговорник.
Према Петровићевим речима, и раније су постојали знаци да Украјина неће поштовати интегритет Србије. Тако је, подсећа он, градоначелник Кијева Виталиј Кличко својевремено упоредио Украјинце са косовским Албанцима, називајући терористе ОВК борцима за слободу против српске репресије.
Природа самита антируска
И сама природа састанка у Рејкјавику није у складу са спољном политиком Србије и БиХ – он је посвећен искључиво само једној тачки – питању односа Запада према Русији.
Како наш саговорник каже, учешће на самиту значило би и сврставање у колону оних који су изразито против Русије.
„Видели смо да је на самит позван и Владимир Зеленски. Питање је да ли ће моћи да дође да присуствује, али ту је неколико европских лидера који имају кључну улогу у подршци Украјини. Србија је неутрална по питању сукоба у Украјини и жели да задржи добре односе са Русијом. Исто то жели и Република Српска и зато овај потез видим као усклађен са нашом спољном политиком“, коментарише Петровић.
Савет Европе без кредибилитета
Сам Савет Европе, за разлику од претходних времена, када је, како Петровић каже, служио миру и пацифизацији политичких односа у Европи, сада служи као наднационални идеолошки инструмент усмерен против Русије, али и против Србије.
„Сама чињеница да је прихватио Косово под своје окриље говори у прилог томе да не показује никакво поштовање према Србији и према нашем територијалном интегритету и суверенитету. И наравно, да показује да је ова организација стављена под окриље западних центара моћи и да води политику двоструких аршина, грчевито се залажући за то да се сачува територијални интегритет и суверенитет Украјине не говорећи ама баш ништа о осам година прогона, тортуре и сваке врсте нецивилизованог и антицивилизацијског понашања власти у Кијеву према руском становништву у донбаској регији“, каже Петровић.
Са друге стране, када је у питању Србија, сви принципи падају у воду, тако да је Савет Европе, према Петровићевом мишљењу, изгубио кредибилитет када се пре годину дана сврстао на једну од страна у сукобу на истоку Европе.