Када је тридесет седмогодишњи Ђорђе, који је син нашег чувеног писца Михајла Пантића, чуо повике својих комшија који су звали у помоћ, није се двоумио око тога шта треба учинити.
„Био сам на тераси свог стана и видео сам шта се дешава. Напољу је у опасности била комшиница која живи поред мене. Видео сам њеног мужа који је довикивао да су му жена и дете заробљени у води. Обуо сам патике, обукао јакну, стрчао и ушао у воду. Мало сам шетао, мало сам пливао, дошао сам некако до детета. Одвео сам га на сигурно. Мање-више све је то трајало један минут“, описује Ђорђе драму за Спутњик.
Породица чије дете је спасао је сада добро и сви се налазе у колективном смештају где је и већина евакуисаних грађана Ћезене.
Ђорђе говори како се није претерано бојао, будући да терен познаје добро и да није превише размишљао о томе шта се све њему може догодити.
„Искрено да кажем нисам се претерано плашио пошто је то мој крај, ту пролазим сваки дан и у суштини знам да је све асфалтирано. Једино сам мало морао да поразмислим како ћу да прођем кроз пасаж и гаражу где је вукла бујица, али ни то није било тако страшно. Није баш као да сам скочио у набујалу реку. Али, јесте било бујице, ту се река излила и имао сам мало среће јер колико год је била јака вода, у том моменту је била мало ослабила“, скромно говори Ђорђе Пантић који се такође сада налази на безбедном.
Очекује се нови талас
Он објашњава да је остатак становништва који се налази на призменим спратовима евакуисан јер се очекује још један талас данас у три поподне, будући да су у планинама изнад Ћезене појачане падавине, а да је у самом граду киша овог јутра два пута падала, додуше врло кратко.
Ђорђе Пантић
© Sputnik / Урош Марковић
Паника која је завладала међу становништвом Италије разумљива је, наводи Ђорђе, јер су код њих елементарне непогоде попут земљотреса много чешће него код нас, а поплаве нису нешто на шта су навикли.
На питање да ли ће се можда вратити у Србију док се читава ситуација на смири, Ђорђе који већ пет година живи у Италији и ради као кувар, кроз осмех говори да „нема шансе“, јер сутра мора да се врати на посао. За њега је оно што је учинио нормална ствар и, како сам каже, верује „да би свако из наших крајева исто урадио“.