Док није почео плеј-оф бројке Џоела Ембида биле су сјајне, као и бројке Николе Јокића, чије су, истина, биле за неколико нијанси слабије. Међутим, када се радило о МВП трци било је ту сегмената који су морали да се узму у обзир када је реч о српском кошаркашу.
Остаће упамћено да је Денвер са Јокићем победио Филаделфију без Ембида који је повредио баш пред ту утакмицу, а одмах у следећој изашао на паркет, чиме је само учврстио сумње да је желео да избегне директни судар са маестралним Србином.
Добио је на крају Ембид признање да кажемо у том моменту заслужено, емотивно је дочекао вест да је најбољи кошаркаш најјаче лиге на свету па је и заплакао, а онда мук.
Уместо да му прва утакмица после проглашења послужи као доказ да је то звање и требало да добије, Ембиду је донела потпуно супротно. Камерунац је убацио 15 поена уз три скока, док је Бостон однео победу.
У четвртој утакмици Филаделфије и Бостона, Ембидов тим успео је да оствари победу и стигне до изједначења у серији, али највише захваљујући Џејмсу Хардену који не само да је убацио 42 поена већ је постигао и одлучујућу тројку за свој тим у продужетку. Други најефикаснији играч био је Ембид који је постигао 34 поена, уписао 13 скокова и четири асистенције, али који је био и потпуно невидљив у преломним тренуцима. Зауставио га је Ал Хорфорд који је уписао три блокаде над Камерунцем, натерао га на изгубљену лопту и одиграо фантастичне секвенце у дефанзиви. Поред тога што је Хорфорд одлично обављао свој део посла, од краја треће деонице Ембид није успевао да уписује толико поена колико је било потребно.
На минут до краја треће деонице Филаделфија је имала 15 поена разлике, али су до краја четврте четвртине просули ту предност, а у том периоду Ембид је постигао само два поена из игре и уписао један скок.
Нешто касније четврту утакмицу у серији играли су Денвер и Финикс, а Никола Јокић плесао је на паркету! Српски ас који је био проглашен за најбољег играча НБА лиге претходне две сезоне уписао је 53 поена што је његов рекорд у професионалној каријери, а његову партију хвалили су у кошаркашкој емисији Шекил О'Нил и Чарлс Баркли.
„Јокић је најбољи центар у лиги. Велики човек... Никола Јокић је најбољи у овој игри. Ово је била невероватна утакмица. Јокић игра као највећи!“, рекао је О'Нил, док је Баркли подсетио на срамно гласање за најбољег кошаркаша НБА лиге, односно на новинара који Јокића није сврстао ни у првих пет фаворита.
„Ту су Џоел, Јанис, Џокер. Можеш да гласаш за неког од њих и распоредиш их на неко од прва три места. Опет, неко од новинара који су гласали, не знам његово име, није ставио Јокића ни у пет“, додао је Баркли.
Када се О'Нил сетио тога бурно је реаговао.
„Такви људи не би требало да гласају. Свако ко гледа кошарку јасно види да су Јокић, Ембид и Адетокумбо били ниво изнад свих осталих током ове сезоне“, рекао је О'Нил.
„Реч је проклетом идиоту“, закључио је Баркли.
Дошла је на ред нова утакмица у серији, а Јокић је поново заблистао трипл-даблом са 32 поена, десет скокова и 12 асистенција и тако послао Денвер у финале Западне конференције после шесте утакмице у серији против Финикса.
Филаделфија је такође имала меч лопту за пласман у финале, али није успела да је искористи упркос томе што у тиму има најбољег играча у лиги који је у шестом мечу уписао 26 поена, десет скокова и једну асистенцију.
Шеста утакмица плеј-офа враћа нас на гласање за МВП признање и ту чувену особу која Јокићу није дала глас. После пласмана Нагетса у финале огласио се Марк Џексон који је признао да је он тај мистериозни човек и извинио се српском кошаркашу и његовом тиму због велике грешке.
„Направио сам грешку током свог гласања за МВП награду. Извињавам се Денвер Нагетсима и Николи Јокићу. Не само да је он легитимни МВП кандидат који је заслужио мој глас, већ је он заиста један од највећих свих времена. Још једном се извињавам“, написао је Џексон, бивши кошаркаш и тренер.
За разлику од Денвера, Филаделфија се није пласирала у финале, а поново се проблем јавио у тој као по правилу баксузној трећој деоници за Ембида у којој није убацио ниједан поен, а Бостон је направио серију од 33:5. Тада је направљена и највећа разлика, а Бостон је „расписао потерницу“ за најбољим играчем лиге.
Није Јокићу било важно да по трећи пут добије звање најбољег, док му колико год лепе речи стручњака и бивших кошаркаша такође не значе много. Српски кошаркаш увек је истицао да му је важно да његов тим побеђује док по страни оствља сва лична признања.
Ту долазимо до још једне велике разлике која се показала у плеј-офу. Јокић је и када тим игра и када не игра добро најпре био љут на себе и више тражио од себе. Није се жалио на саиграче, а и када то уради фокус му је био на томе да он мора добро.
После разочаравајуће партије у седмој утакмици након које се Бостон пласирао у финале Истока, Ембид је окривио екипу и рекао како он и Џејмс Харден „не могу сами да победе“, иако је Ембид убацио само 15 поена, а Харден девет.
„Сви ми морамо да пронађемо начине да се вратимо и наставимо да се усавршавамо и помогнемо тиму, не можете победити сами. Не могу да победим сам. Ја и Џејмс једноставно не можемо да победимо сами. Зато се кошарка игра 5 на 5“, рекао је Ембид.
Ако говоримо о статистици поређење показује следећу слику: Јокић је током плеј-офа имао 30,7 поена, 47,5 одсто шута за три поена као и 9,7 асистенција у просеку по мечу. На другој страни Ембид је остварио 23,7 поена, 17,9 одсто шута за три и 2,7 асистенција у просеку по мечу.
Разлика је чак и већа него она са којом је Ембид предводио МВП трку и јасно је сада после ове серије ко је више заслужио то признање. Међутим, ово је можда и једини случај на свету када можемо да кажемо да речи говоре више него дело, јер је Јокић далеко већи МВП због начина понашања према саиграчима него Ембид.
Камерунцу иде велико свака част, али од скромног момка из Сомбора требало би да научи лекцију о поштовању.