Она је подсетила на напад на председника Културног клуба Кристијана Пендикова у Охриду почетком ове године, као и на одбијање македонских власти да дозволе улазак у земљу бугарском посланику у Европском парламенту Андреју Ковачеву почетком маја.
Према речима Јотове, Скопље има „црне листе“ са именима Бугара, којима је забрањен улаз у земљу.
„Ово је груба провокација против заједничких европских вредности и свега што наша заједница гради: јединство, солидарност, узајамно поштовање“, изјавила је јуче Јотова.
Скопљу смета реторика Софије
Изјава бугарског вицепремијера изазвала је огорчење код македонског премијера Димитра Ковачевског. Он је оптужбе Јотове назвао неоснованим и упоредио реторику Софије према Скопљу са реториком Русије према Украјини.
„Дискурс који користи Бугарска према Северној Македонији, нажалост, веома личи на дискурс који користи Москва према Кијеву. Не треба да допустимо да треће стране, посебно Русија утичу, притом у самом срцу Балкана, где се налази срце Европе“, изјавио је Ковачевски.
Бугарски председник Румен Радев је одговорио да су Бугари у Северној Македонији изложени систематском злостављању.
Највећа парламентарна партија ГЕРБ назвала је став Ковачевског „арогантним и циничним“. Посланик Георг Георгијев изразио је огорченост због тога што суседи себи „дозвољавају себи“ упоређивање Бугарске са Русијом. Он је подсетио да је без Бугарске придружење Северне Македоније ЕУ немогуће.
За све криви српски и руски агенти
Копредседавајући „Демократске Бугарске“ Атанас Атанасов сматра да иза заоштравања односа међу земљама „стоје руски и српски агенти“.
„Треба да схватимо да у овој компликованој међународној ситуацији руски и српски агенти раде све што је неопходно како би забили клин у односе са ЕУ и омели ступање Северне Македоније у Европску унију“, изјавио је он.
Тензије између Северне Македоније и Бугарске трају више од две године, након што је Софија блокирала македонске европске интеграције због спора везаног за језик, идентитет и историју. Бугарски вето делимично је превазиђен прошлог лета, када су преговори о македонском чланству у ЕУ званично отворени, али Бугарска и даље условљава отварање поглавља укључивањем бугарске националне мањине у преамбулу македонског устава. Међутим, за промену устава потребна је двотрећинска већина у парламенту, коју владајућа македонска левичарска коалиција нема.