To у емисији „Енергија Спутњика“, каже Драгана Митровић, професорка на Факултету политичких наука, оснивач Центра за студије Азије и далеког Истока и директорка Института за азијске студије.
Гошћа Јелице Путњиковић не бави се само Кином, већ и целокупном азијском привредом.
Она оцењује да од момента наглог економског раста Кине и њеног економског утицаја на којем гради и све већи политички утицај, креће и настојање да се њена економска снага осујети. Ово се ради из једног разлога, сматра Драгана Митровић, а циљ је спречавање Кине да доведе у питање постојећи поредак и доминантну хегемонску позицију Сједињених Америчких Држава и њених савезника. У овом циљу се, објашњава она, сада најављује и увођење санкција Кини.
Запад је, наводно, направио списак од седам кинеских технолошких компанија, углавном произвођача и трговаца полупроводника и микрочипова који извозе у Русију. Ништа конструктивно нити добро ни за европске грађане ни за европску привреду не може произаћи из овакве најаве и претње другој највећој економији света и једном од три најважнија економска партнера ЕУ. Сматрам да се Унија под плаштом оваквих мера и борбе против Русије преко Кине заправо придружује америчком технолошком рату против Кине, говори др Митровић.
Запад на истоку и стварање новог поретка
Она објашњава да САД и њени сателити за сада чине технолошки напредније тзв. индустријализоване земље које се у геополитичком смислу дефинишу као политички Запад, иако се налазе у западном Пацифику, источној Азији и другим локацијама.
Са растом Кине и њене моћи која је заснована на снази њене економије као и иницијативама којима повезује и премрежује цео свет, стварају се основе за настанак неког новог поретка. Кина је изузетно велика сметња очувању постојећег међународног либералног економског поретка којим господаре САД и њени савезници, сматра Митровић и додаје да најављено увођење санкција Кини не би био први пут да Европа под утицајем Америке уводи санкције земљама чије им економске али и „обичне“ политике не одговарају.
Економски раст Кине јој је обезбедио да постане најважнији трговачки, инвестициони и економски партнер доминантном броју земаља света, пре свега свим својим суседима, док је, гледајући само Европску унију, Кина њено треће извозно тржиште, а први извозник. Драгана Митровић додаје и то да је прошлог месеца, по први пут, збирно номинални бруто домаћи производ чланица БРИКС-а надмашио онај од чланица групације Г7 која одавно више не представља седам највећих економија света, већ само политички блок.
Лидери БРИКС-а на самиту у Бразилу
© AP Photo / Pavel Golovkin
Списак неподобних
Европа је направила списак „неподобних земаља“ на којем се налазе земље од Уједињених Арапских Емирата, скоро свих држава централне Азије, каспијског региона, југоисточне Азије, па до Кине. Овим потезом се, оцењује Митровић, Запад потпуно „занео“, будући да они ни на једну од поменутих држава или групација не могу утицати, уколико не желе да озбиљно покваре како економске тако и политичке односе.
Руска Федерација и Кина налазе се данас на врху листе земаља које претендују да преокрену постојећи светски поредак, говори Митровић. Чланице БРИКС-а заједно са члановима шангајске организације за сарадњу где је на листи чекања још десет држава поред којих стоји читав списак земаља са југа Африке, Азије, Латинске Америке, које желе блиску сарадњу са овим форматом имају заједнички циљ – изградњу новог међународног економског и политичког поретка у којем би све земље имале право на одржив економски раст, развој и сарадњу на равноправним основама. У оваквој расподели моћи, објашњава Драгана Митровић, нико не би био изнад правила и поредак не би био успостављен на начин који доноси одлучујућу добит само онима који су га формирали, већ би сви имали корист од њега.
Председник Русије Владимир Путин на пленарној седници БРИКС-а у Кини
© AP Photo / Tyrone Siu/Pool
Живимо у времену лажних наратива и мислим да многима управо и смета Русија као чувар сећања. Сви аутентични народи, цивилизације који чувају сећања представљају сметњу креаторима тих нових наратива, препегланих, преправљених и поново рашивених по новим странама историје. Ове земље јесу једна нова снага али у исто време и једна нова нада човечанства. Чини ми се да је сада по први пут дошао моменат када оне имају и економску и политичку моћ, вољу, одлучност и спремност за промене, закључује Митровић.