Јанковићева је управо добила награду “Најбоља медицинска сестра у 2022. години” које додељује Савез удружења медицинских сестара предшколских установа Србије. Још је 11 лауреата, она је једина из Ниша.
У Предшколској установи „Пчелица“ запослила се пре осамнаест година када је завршила Медицинску школу, као педијатријска сестра - техничар, а још један смер, медицинска сестра – васпитач завршила је 2006. године. У последње две године ради као сестра превентивне здравствене заштите у вртићу „Бамби“.
Каже да јој је награда коју је добила од колега које раде у више од 180 државних предшколских установа јако важна, важна је и њеној предшколској установи, а важна је и за сам Ниш, град у коме се на прави начин брине о деци.
„Одувек сам знала сам да ћу да се бавим децом, жеља ми је била да будем управо педијатријска сестра. Кад је дошло до избора самог смера, знала сам да желим то. Мој избор су одувек била деца, хвала Богу, децом се бавим и данас и не би мењала, да ме сад поново питају, изабрала бих чисту љубав и децу“.
Јанковићева истиче да то што ради, није занимање, ни посао, то је професија. Човек се роди са том љубављу, определи се за то и ради зато што воли децу.
„Професијом медицинске сестре у вртићу не може да се бави свако, деца су искрена, отворена невина бића, на која имамо јако велики утицај. Имамо смиреност, нежност, љубав да осетимо дете, да му пружимо сву потребну пажњу. Понекад чак и надоместимо родитеља, када су неке специфичне ситуације“, каже сестра Драгана.
Ко је заправо медицинска сестра - васпитач
Додаје да већина родитеља ни не зна да у вртићу, поред васпитача раде и медицинске сестре, а њихова је улога да буду домаћини родитељима, јер је вртић мала породица, а она је у њој задужена за најмлађе, бебе у јаслицама, децу до три године старости.
Брине о здравственом листу детета, прва се упознаје са његовим навикама у исхрани. Објашњава како дете доводити у вртић, шта му је све потребно. Посебну пажњу обраћа на исхрану, ако дете нешто не једе или не сме да једе, јер је алергично.
Драганин пример добре праксе
Сестра Драгана међу колегама је цењена и зато што је проширила своју бригу о деци на бројне акције, пројекат Национални дан превенције вршњачког насиља - Дан розе мајица, реализује од 2018., прилагодила га је најмлађем узрасту.
„Без обзира што се у предшколству не дешавају озбиљни инциденти као у школама, нема таквих физичких обрачуна и повређивања, ипак сматрамо да са превенцијом није наодмет кренути што раније. Пројекат је јавно похваљен на званичној страници Министарства просвете, а „Пчелица“ као пример добре праксе“.
Јанковићева додаје да свако мора имати пуну одговорност у раду са децом, да у случају пропуста казне морају бити велике. Пропуста има, као што има кукоља у сваком житу, зато мисли да треба пооштрити и проверу људи који брину о деци.
„Заиста треба да се уведе комплетна психолошка провера приликом упошљавања васпитача, сестара у васпитно – образовну установу, па и у предшколску. Треба добро водити рачуна о здравственом статусу особе која ће радити са децом. Видите у каквом друштву живимо, има и доста скривених болести, људи који залутају у ту професију“.
Најбоље међу колегама изабрали су запослени у више од 180 предшколских установа Србије
© Фото : Спутњику уступила Драгана Јанковић
Брига о деци оболелој од рака
Један од разлога зашто је награђена је и сарадња са Националним удружењем родитеља деце оболеле од рака НУРДОР.
„Заједно са родитељима прикупљали смо новац, кроз продајне изложбе, позоришне представе, за помоћ изградњи хематоонколошке клинике у Нишу. Такође сам члан тима за превенцију насиља, односно тима за заштиту деце од насиља, злостављања, занемаривања и дискриминације у нашој установи. Награду сам добила и због организације две јавне манифестације поводом Дечје недеље“, каже жена која је успоставила и сарадњу са порталом „Друг није мета“.
Уз сву бригу о туђој, сестра Драгана брине и о својој деци, има две ћерке, млађа иде у четврти разред основне школе, а старија је кренула маминим стопама, студира Педагошку академију. Одличан је студент, са свим десеткама, стипендиста, на буџету. Јако је поносна на њу.
„Ову награду сматрам и мотивом за млађе сестрице које ступају на посао, које су на почетку каријере, да крену мојим стопама, да буду боље од мене, ја ћу их подржати у томе“.