Нова евакуација из школа – ствара се општа несигурност
17:32 17.05.2023 (Освежено: 22:49 22.05.2023)
CC0 / pixabay /
Пратите нас
Масовна дојава о бомбама у школама, после трагедија у Београду и Младеновцу, неће превише утицати на децу, управо зато што су константно изложена стресу на који полако стварају отпорност. Страх у овим околностима може бити мало појачан, јер се још нисмо опоравили од шока услед трагедија, али, евакуација и прекид наставе стварају општу несигурност.
Ово за Спутњик каже психолог и психотерапеут Жаклина Филиповић која ради са младим пацијентима, а поводом нове конфузије која је данас заменила часове у великом броју београдских школа, додаје;
„Нисам за предлог да се школска година одмах заврши. То би, бојим се, унело додатну пометњу“.
У више од 100 београдских школа јутрос је стигла дојава о бомби. Екипе МУП-а изашле су одмах на терен, а ученици и запослени евакуисани.
Настава у првој смени је прекинута због провере полиције, у појединим су часови настављени, а у многим школама је јављено да ће је бити у другој смени.
Појачава се страх код ученика
Филиповићева каже да је њу вест о подметнутим бомбама затекла, иако смо генерално сви већ стекли неку врсту отпорности на ову врсту сајбер криминала.
Полицајац и полицајка испред ОШ "Скрадарлија"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Причала сам са децом, они ово сагледавају на другачији начин. Ово им појачава страх или макар ствара нелагоду. Искрено се надам да ће се решити ово што се тиче дојава, односно да ће починиоци одговарати за ово. На овај начин се ствара нека општа несигурност“.
Упитана, шта родитељи могу да саветују деци после нових дојава о бомбама, Филиповићева каже да им свакако не треба рећи да живимо у времену опште нестабилности.
„То би било неодговорно, са децом треба пажљиво. Требало би да им приступимо умирујуће, а није срамота рећи ни да немамо све одговоре. Јако је важно да имамо искрен однос према деци, да кажемо, „не знам шта се дешава, ни кад ће се завршити, али ајде да не дижемо панику, јер би на тај начин ситуацију додатно отежали....“ Не можемо да утичемо на спољне факторе који су тренутно овакви, али оно на шта можемо, хајде да на то утичемо“.
Иако постоји и такав предлог неких њених колега, наша саговорница каже да није за моментално прекидање школске године, сматра да би на тај начин деци потврдили да се ситуација отима контроли.
„Али они који су компетентни треба да процене степен опште безбедности и да се онда у складу с тим поступа. Свако од нас може имати своје мишљење, али мислити и бити у праву су две ствари. Можда и ја сад грешим, јер немам све потребне информације које су релевантне. Чула сам и за предлог онлајн наставе, то је по мени боља опција од предлога за превремени крај школске године".
Агресија мора из школе
По њој, пут решавања проблема може бити само у комплетној реформи школства, али на начин који би уважио потребе деце, наставника али и родитеља.
„Ако нам све ово није доказ да све иде у погрешном правцу, не знам шта још треба да се деси“.
Филиповићева додаје да смо дозволили да много тога лошег уђе у наше школство, а пре свега мисли на законе који штите децу која се неадекватно понашају, која су агресивна и асоцијална. Тренутна правила траже од друге деце да трпе децу која показују асоцијално и агресивно понашање, то је чињеница, каже овај псиголог и додаје:
„„Пусти га, он не може, пусти га, он је такав, само то је могуће чути. Све несавршености родитељсва долазе до изражаја већ у првом разреду. Требало би да учитељ и родитељ имају добру сарадњу, да се чују и међусобно уважавају. Данас имамо мало другачију ситуцију. Често се деси да родитељ и учитељ не могу да се усагласе, те да су малтетне супротстављене стране. Дозволили смо инклузију, али такође смо децу на неки начин лишили стручног надзора дефектолога и логопеда, који могу да им пруже помоћ. Родитељи их плаћају приватно, да деца похађају редовно наставу и седе и посматрају час. То није то, инклузија је на један начин замишљена, али треба видети како изгледа у пракси. Разумем да су то пројекти који су морали да се десе, али сад кад имамо на лицу места ово чињенично стање, требало би да кажемо, одустајемо. Пробали смо, видели да то није оно што смо замислили“.
Филиповићева додаје да данас имамо једну апсурдну ситуацију, да дефектолози у Специјалним школама практично раде посао који је некада радило медицинско особље, јер им само деца са најтежим развојним поремећајима долазе. Оно што дефектолози кажу јесте да су сва она деца са којом би они могли да раде у редовним школама, а ова дечица са којом практично не могу да раде услед велике ометености су код њих.
"Створила се једна стигма да су Специјалне школе лоше, а то није тачно. На тај начин деца остају без стручњака који би могли помоћи њихов развој , а та деца у школи најчешће нису интегрисана".
Завршни испит огроман притисак
Филиповићева, када се говори о самом неразумевању деце, која су јако оптерећена градивом и другим школским обавезама, даје предлог да се изврши озбиљнија процена оптерећености наших старијих основаца, нарочито седмака и осмака.
"Било би лепо када бисмо убацили одрасле формиране људе да уђу у школу и живе живот једног седмака, у циљу опсервације. Да прате градиво, уче и извршавају све своје обавезе. Тада бисмо можда могли да схватимо колико смо их оптеретили. Седмацима је најтеже. Њихово је градиво најсложеније, а тада је пубертет најбурнији. Осмацима смо с друге стране дали тај завршни испит.
Колико знам, само су дипломирани правници морали да када полажу правосудни испит у једном дану да полажу све стручне испите. Они кажу да је то изузетно стресно. Они су ипак зрели су људи, а ми то исто приређујемо осмацима, да у три дана полажу цело градиво“, каже овај психолог.
Осмаци полажу завршни испит
© Tanjug / RADE PRELIC
Она сматра да су ђаци мали за оволики стрес, као што су мали и за прославу „мале матуре“ .
„Сама формулација, „мала матура“ спој је неспојивог. За шта су они зрели са 13 година? Девојчице стају на штикле и обуку се као зреле жене. То нам је постало нормално! Ми их на тај начин пожурујемо да одрасту. Дајемо им подршку, сликамо се с њима. Ко сад то да им узме? Дали смо им прерано и телефоне са разним садржајима и сад се наравно све отело контроли".
Како да сачувамо децу
Филиповићева додаје да би сад требало да направимо неки глобални национални пројекат. Да поставимо јасне циљеве какву ми омладину желимо. Какво друштво треба да постанемо? Куда идемо? Да реформишемо школство , да цензуришемо телевизијске програме, да ограничимо деци интернет, да не могу одраслим особама и деци да буду доступни исти садржаји.
"Данас је садржај са интернета, сајбер криминал и слично натемпирана бомба у рукама сваког нашег детета. Тешко је побројати све лоше утицаје којима су наша деца данас изложена. Агресија се рекламира на свим каналима кроз филмове, ријалити програме , видео игрице. Све то итекако утиче на психолошки развој деце. Упоредите какви су били цртани филмови пре 30 година и сада. Требало би да погледајмо шта је оно чиме смо психолошки хранили децу, па ћемо видети и како да их сачувамо“, истиче наша саговорница.
Додаје да је данас, услед оваквих околности и родитељство много сложеније него што је некада било. Како данас децу сачувати од свих лоших утицаја којима су преплављени?
"Причајте са својом децом када год можете. Покажите им колико их волите, такве какви јесу. Да их волите и кад не донесу кући петицу и кад се посвађају са другарима. Будите уз њих без осуде и помозите им. Чујте шта имају да вам кажу и они ће чути вас. Окрећите децу традиционалним вредностима које су се показале као добре. Ако им ви понудите рецимо званичну религију, они неће трагати за сектама, ако им ви понудите неке одговоре, они неће тражити погрешне са интернета. Будите уз њих, много брзо расту. Све што сада у њих сејете нићи ће једног дана, верујте у то".
