Од 2010. године до данас Србија није имала представника или њих више у финалу Евролиге само у четири случаја, а у три од та четири случаја играли су и играће Реал Мадрид и Олимпијакос. У преосталом случају играо је Реал Мадрид против Панатинаикоса.
У претходна три издања Евролиге част Србије чувао је Василије Мицић (Филип Петрушев није добијао прилику у Ефесу), а Србија памти и успешније године.
Рецимо, 2017. године у финалу су наступали Богдан Богдановић, Никола Калинић, Жељко Обрадовић и Никола Милутинов.
Често смо гледали српске играче како дижу трофеј, наравно ту је и Жељко Обрадовић са девет освојених Евролига од 1992. године до данас и може се констатовати да је он био гарант да ће неко од српских кошаркаша стићи до борбе за европски трофеј.
Поред Обрадовића Евролигу је освајао и Дуда Ивковић, још један представник српске школе кошарке и то два пута - 1997. и 2012. године, а можемо да констатујемо и да је руски ЦСКА је често био уточиште успешним српским играчима. Такође, велики број српских играча у самом врху Евролиге поклапао се са ером Александра Ђорђевића и медаљама српске репрезентације.
На Фајнал фору 2023. године Србија је имала представника у Николи Калинићу који носи дрес Барселоне и у Саши Обрадовићу тренеру Монака, али су обојица поражени у полуфиналу у Каунасу.
Једну врсту објашњења свега што гледамо, а што се не односи само на Србију, дао је и тренер Олимпијакоса Јоргос Барцокас.
„Постоји мањак производње нових домаћих играча. Само су они огромни таленти фокусирани на кошарку, али онда они могу да оду у НБА лигу. Европска кошарка се мучи јер нема домаће играче за највиши ниво“, рекао је Барцокас и погодио саму срж.
Надајмо се да ће Србија окренути већој производњи домаћих играча. У супротном ћемо са терена финала Евролиге све мање гледати српске играче.
А, овога пута не морамо да се дотакнемо репрезентације. То је тек посебна прича. И најважнија прича.
Представници српске кошарке у финалу Евролиге од 2010. године до данас:
2023: Реал Мадрид - Олимпијакос (без Срба)
2022: Анадолу Ефес - Реал Мадрид (Василије Мицић, Филип Петрушев)
2021: Анадолу Ефес - Барселона (Василије Мицић)
2020: Није се играло због коронавируса
2019: ЦСКА - Анадолу Ефес (Василије Мицић)
2018: Реал Мадрид - Фенербахче (Марко Гудурић, Никола Калинић, Жељко Обрадовић)
2017: Фенербахче - Олимпијакос (Богдан Богдановић, Никола Калинић, Жељко Обрадовић, Никола Милутинов)
2016: Фенербахче - ЦСКА (Богдан Богдановић, Никола Калинић, Жељко Обрадовић, Милош Теодосић)
2015: Реал Мадрид - Олимпијакос (без Срба)
2014: Реал Мадрид - Макаби (без Срба)
2013: Олимпијакос - Реал Мадрид (без Срба)
2012: ЦСКА - Олимпијакос (Милош Теодосић, Ненад Крстић, Марко Кешељ, Душан Ивковић)
2011: Макаби - Панатинаикос (Милан Мачван, Миленко Тепић, Жељко Обрадовић и Алекс Марић*)
2010: Барселона - Олимпијакос (Милош Теодосић)