Значај догађаја: још у новeмбру 2017. године званични Ријад је Каршаха прогласио терористом и понудио 5 милиона долара за веродостојну информацију о његовом боравишту.
Убрзо након састанка са Каршахом саудијски амбасадор срео се и са осталим представницима „хутских институција“, пославши јасан и недвосмислен сигнал како се политика према Јемену мења за 180 степени.
Да ли је ово крај деветогодишњег рата
После девет година рата, од априла 2023. више ништа није исто. Јеменски рат један је од најразорнијих који се одиграо последњих деценија. Процењује се да је до сада однео преко 400.000 живота, међу којима је једна четвртина страдала због недостатка хране, воде и елементарне здравствене заштите.
Процењује се и да је међу жртвама много деце.
Интерно расељених је преко 4 милиона, у појединим урбаним срединама више не постоји било каква функционална инфраструктура.
Срамота за цео свет
На срамоту читавог света, прошле године је за хуманитарну помоћ жртвама ове трагедије прикупљено око милијарду долара, док је истовремено Украјини за војне намене у на различите начине пласирано могуће и преко сто милијарди.
Рат у Јемену није „медијски атрактиван“, далеко је од очију јавности, због тога ни политичарима није интересантан. Несумњиво, унутар земље јесте постојао конфликтни потенцијал. Но, оружани конфликт убрзо је интернационализован како би се осујетила иранска подршка хутским шиитима. Односно, како би се спречило да шиитски корпус преузме управљање институцијама.
Као и у безброј других ратова, очекивало се да потраје кратко, тек неколико месеци. Иза „централних власти“ стала је Саудијска Арабија, иза „јужних снага“ које су такође ратовале против Хута – Уједињени Арапски Емирати, на анти-шиитску страну укључиле су се и остале заливске државе (изузимајући Оман), плус Мароко, Судан, Јордан, Египат и Пакистан. Неки директно, неки индиректно.
Улога Барака Обаме
Још 2015. године, тадашњи амерички председник Барак Обама одобрио је пружање логистичке и обавештајне помоћи овој коалицији. Сабирајући све облике подршке током година, највероватније да она превазилази прикупљена средства за хуманитарне намене. Како томе да се супротставе Хути? Шта значи иранска подршка поред силне помоћи другој страни која се сливала у таласима?
Међутим, још једном се потврдило да ратови имају своју логику, динамику, етапе. Њихов ток није лако предвидети, није довољно просто упоређивати војне потенцијале моћи, бројати авионе и бродове, посматрати буџете.
Не само да су Хути одбили нападе друге стране, него су проширили територију коју контролишу (на територији под контролом њихових власти, укључујући и главни град земље, живи преко 80 посто популације) и „ударили“ дроновима на саудијске рафинерије и аеродром у Абу Дабију. Јемен се претварао у „саудијски Вијетнам“, у рат без краја и без решења, у конфликт који је све више коштао, али и у борбу са све мање савезника, пошто им је мотивисаност за останком у овом сукобу протоком времена копнила.
Кинеска иницијатива
Начелно, политички су ту акцију Ријада подржавали, конкретно учешће је изостајало.
Можда би тако и остало да није било „велике кинеске“ мировне иницијативе о поновном успостављању дипломатских односа између Саудијске Арабије и Ирана. Уз додатно посредовање Омана, саудијски званичници отпочели су серију састанака са представницима хутских власти.
Одрживо решење за Јемен још је далеко, самим тим и закључење мировног споразума не чини се близу. „Јужне снаге“ желе своју државу, уосталом од деколонизације па све до уједињења 1990. године постојале су две земље – Народна Демократска Република Јемен (Јужни Јемен) и Јеменска Арапска Република (Северни Јемен). Да није било распада Источног блока и промена у међународним односима ко зна и би ли се Јемен ујединио!?
Поред тога, део територије и даље је у рукама Ал Каиде, неке „џепове“ контролишу јединице такозване „Исламске државе“, а једну пустињску енклаву и хадрамаутски племенски савез.
У региону Хадрамаут налази се и чувени „пустињски Менхетн“, некада главни град самосталног краљевства, оаза Шибам са пола миленијума старим уским вишеспратницама које и данас насељава пар хиљада становника.
Иначе, Хадрами су засебна (суб)етничка заједница која користи и своју верзију арапског језика, а на (пара)војно самоорганизовање натерала их је Ал Каида којој су се најпре жестоко супротставили, а затим је и потпуно истерали из крајева које насељавају.
Ко ће бити губитник?
Но, у овом случају и постојеће примирје боље је од настављања рата. Договорена деблокада јеменских лука послужиће да се најпре ублаже последице хуманитарне катастрофе, испоруче неопходни контингенти хране, лекова и енергената. Претходних година и то је остало немогуће.
Једини губитник оваквог расплета је Мансур Хади, дојучерашњи „међународно признати председник“ за западни део света. Пошто је под притиском „поднео оставку“ и дозволио да га замени осмочлани председнички савет, постао је апсолутно бескористан. Више никоме није потребан.
Уосталом, када су због лоших политичких процена „пуштени низ воду“ Хуго Гваид и Светлана Тихановска, зашто не би и Хади.
У мору онеспокојавајућих прогноза које указују на ескалацију постојећих и отварање нових сукоба у различитим деловима света, информације које од средине априла стижу из Јемена представљају освежење и охрабрење.
Можда баш и није све изгубљено!? Можда нас и мимоиђу неке од предвиђених ескалација!?