ДРУШТВО

Приштина забранила верницима и свештеницима СПЦ да користе храм на празник

Приштинске власти забраниле су свештеницима и верницима приступ Храму Христа Спаса у Приштини, саопштено је из Епархије рашко-призренске.
Sputnik
Саопштење Епархије преносимо у целости:
„Поводом овогодишње прославе празника Вазнесења Христовог 24. маја, Српској православној цркви, Епархији рашко-призренској, косовске власти су и ове године забраниле приступ цркви и одржавање верског обреда, без икакве правне основе, настављајући озбиљно кршење верских права и слобода Српске православне цркве.
Уочи празника Вазнесења Епархија рашко-призренска са најбољим намерама обавестила је Косовску полицију о планираном верском обреду у храму Христа Спаса у Приштини 24. маја на Вазнесење Христово, због обезбеђења верског скупа и организовања паркирања возила. У среду, 23. маја, СПЦ парохија у Приштини је неформално, само усменим путем обавештена од стране косовске полиције да је Српској православној цркви забрањено служење спасовданске литургије у нашем храму Христа Спаса у Приштини. Нашем свештенику је усмено саопштено да косовске власти забрањују служење верских обреда у нашем храму у Приштини „све док траје судски спор који је Универзитет у Приштини покренуо против Епархије рашко– призренске“, као и због наводних безбедносних разлога. Свештенику није уручена никаква писмена одлука тим поводом.
С обзиром на то да је један од изговора за забрану коришћења Храма Христа Спаса у Приштини постојање судског спора који је Приштински универзитет покренуо против Епархије рашко-призренске 2018. године (и који је од тада до данас у застоју због низа процедуралних разлога), важно је нагласити да пре правоснажне и коначне судске одлуке законском власнику имовине, а посебно верског објекта не може забранити приступ и коришћење верског објекта нигде у демократском свету.
Према међународном принципу „претпоставке невиности“ који се односи и на кривична, али и имовинска питања, постојање спора не може бити повод за спречавање слободног коришћења имовине која је у катастру заведена као имовина СПЦ, а поготово не за кршење законских права о слободи окупљања и верских обреда јасно дефинисаних у косовском законодавству. У противном свако би могао да самовољним оспоравањем имовине и лажним оптужбама крши основна верска и људска права. Зато је према свим међународним стандардима имовина СПЦ неприкосновена, док судски процес евентуално не докаже супротно и не исцрпе се сви правни лекови.
Напомињемо да је овај проблем евидентиран и у извештају о верским слободама Сједињених Америчких Држава за 2022. годину у делу који се односи на Косово, што показује да је реч о већ систематском кршењу законски регулисаних верских права СПЦ. Истовремено, косовска полиција није писмено одговорила на обраћање СПЦ, нити је издала забрану богослужења на основу икакве судске одлуке јер за то ни не постоје валидне правне основе. Зато је забрана само усмено изречена на начин који имплицира могућност инцидента у случају да Црква искористи своје право слободе богослужења.
Поновна забрана служења Литургије нашој цркви, као и целокупна клима и покушаји да се наша права урушавају све више сваким даном, показују по ко зна који пут да је Српској православној цркви на простору Косова и Метохије потребна појачана правна заштита која неће омогућити злоупотребе права и закона, а нарочито верских слобода од стране косовских институција. Забраном овог скупа, као и неизвршавањем осталих правних обавеза према СПЦ, али и недозвољавањем приступа свештенства и верника једном броју других верских објеката на простору КиМ, јасно се показује озбиљна ситуација отворене верске, етничке и правне дискриминације која се наставља и погоршава.
Епархија рашко-призренска овом приликом изражава свој најоштрији протест због отвореног кршења наших верских права и злоупотребе закона од стране косовске полиције која је дужна да обезбеди слободу окупљања и верске објекте и искористиће сва правна средства да се ово питање реши у складу са законом“, саопштено је из Епархије.
СРБИЈА
Сад знамо зашто албански ектремисти руше српске светиње и гробља – да би их наградила Америка
Коментар