Млади стручњак који је у првом мандату у Љутице Богдана био „десна рука“ Дејану Станковићу, вратио се крајем августа прошле године када је Деки отишао и успео је да освоји два трофеја, али ни то није било довољно да убеди челнике клуба с Маракане да наставе руку под руку.
„Дупла круна“, овације и довиђења!
Уместо тога, славље због трофеја Купа Србије помешано са сузама. Неко ће рећи радоснице, али само Милош Милојевић зна шта му се врзма по глави. Никада о томе јавно није хтео да прича, остао је достојан и доследан, вероватно договора који је склопљен по повратку у Звезду са Звезданом Терзићем и осталим руководиоцима најтрофејнијег српског клуба.
Много је оних који ће рећи да није довољно велико име за Звезду, неки други причаће о харизми, трећи о томе како није афирмисао ниједног младог фудбалера из црвено-беле школе. Све је то у реду, свако има право на сопствено мишљење, али оно што нико не може да му оспори су резултати.
А, имао их је!
Победио је Ференцварош (4:1) и Трабзон (2:1), али је то било све што се тиче европске одисеје Звезде која није изашла из групе.
Но, када су у питању Суперлига Србије и Куп Србије, ту је потврдио сурову доминацију.
Спорадични звиждуци у финалу Купа Србије, који су се проламали прилично неиспуњеном Мараканом у тренуцима када је Звезда имала гол заостатка после оног ремек-дела Марка Доцића, на крају су захваљујући двоструком егзекутору Александру Пешићу, замењени и награђени аплаузом и скандирањем: „Милоје, Милоје“.
„Хвала навијачима, дирнули су ме. Нисам очекивао на крају да добијем скандирање играча и навијача, а све што сам урадио је најмање што сам могао да допринесем освајању дупле круне“, рекао је Милојевић који је у Шведској направио чудо водећи Хамарби.
После суза на растанку, Милојевића и Звезду очекује још меч с Новим Пазаром, што ће уједно бити и прослава титуле, а онда ће им се путеви разићи, јер је клуб договорио сарадњу са Бараком Бахаром из Макаби Хаифе.
„Звало ме је већ 10 новинара из Израела, очекује да ће звати и наредни дана. Јављам се, немам проблем. Звезда је мој клуб, као што је клуб свих навијача и ја желим сваком тренеру све најбоље, па и мом наследнику. Навијао сам за Декија, Милоја, Грофа, јер знам да смо ми у служби клуба. Бахару желим да остане читав мандат у Звезди и направи искорак у сваком погледу“, џентлменски и спортски је закључио Милош Милојевић, који ће остати упамћен да је седео на клупи Звезде када је освојена историјска трећа „дупла круна“ у низу.