На конференцији ће учествовати велики број истакнутих научника који се баве међународним кривичним правом из Србије, Италије, Грчке, Северне Македоније, Кине, Русије, Немачке, Шпаније, Канаде, Републике Српске, Албаније, Белорусије, Азербејџана… Међу њима је шест чланова академија наука у својим земљама, каже за Спутњик проф. др Срето Ного, председник Српског удружења за међународно кривично право.
Посебан куриозитет обраћање италијанског борца против организованог криминала
„С поносом могу да кажем да ћемо покушати да помиримо Исток и Запад. Или, боље речено, да њихова мимоилажења у гледиштима на међународно кривично право, ако ништа друго приближимо“, истиче Ного.
Као посебан куриозитет наш саговорник наводи гостовање проф. др Пина Аблаћија, некадашњег подсекретара УН и руководиоца тима за израду међународне конвенције о борби против организованог криминала. Аблаћи је својевремено сарађивао са чувеним италијанским судијом Ђованијем Фалконеом у борби против организованог криминала у Италији.
Биће то прилика за српске тужиоце да чују човека који је у борби против организованог криминала постигао изузетне резултате, наводи Ного.
Како помирити Запад и Исток
Према Ноговим речима, у току је стварање новог међународног права и новог међународног кривичног права, прошло је време биполарног и једнополарног света, а такође и „домино демократије“.
„Шта је „домино демократија“ – САД смисле нешто „епохално“, а све друге чланице НАТО-а беспоговорно је слушају, чак и ако је то противно њиховим властитим интересима. На површину друштвених збивања избиле су евроазијске интеграције које прихвата преко 85 одсто светског становништва. Према томе, хтели ми или не хтели да признамо, ново међународно и ново међународно кривично право је већ почело да се ствара“, објашњава Ного.
Са друге стране, приметно је да се на Западу све више говори о „међународном поретку заснованом на правилима“, док се исток држи „међународног поретка заснованог на међународном праву“. Објашњавајући разлику између ова два термина, професор Ного истиче да се ради о разлици у поимању права.
„Запад мисли да је право само оно што они тврде. Ипак, на пример у Немачкој имате правнике који мисле другачије од онога како размишљају у САД. Али, политика није исто што и право. Према томе, очито је да се мора наћи некаква резултанта. И управо би ми, мали народи требало да понудимо ту резултанту, односно да покушамо да изнађемо нешто што је прихватљиво нешто што је прихватљиво и на Истоку, и на Западу“, каже Ного.
Како је Запад поступао, наш саговорник илуструје примером рада комисије која је писала статут Сталног међународног кривичног суда, чији је члан и сам био – на инсистирање САД, одредбе статута засноване су на англосаксонском праву, упркос чињеници да је у већем броју држава у свету заступљено европско континентално право. И у тој неравнотежи настаје проблем.
Није лако одрећи се сујете
Изнаћи резултанту, односно равнотежу не би био проблем када би било лако одрећи се сујете, додаје Ного. И велике државе треба да схвате да правне норме треба да се односе и примењују и на њих.
Управо због политике великих сила, каже наш саговорник, међународно кривично право до сада није имало значајније и епохалније резултате. Ного наводи пример САД, која је испрва ратификовала статут Сталног међународног кривичног суда, а касније ратификацију повукла уз захтев да њени грађани не могу да одговарају пред њим.
„Значи, имамо грађане првог и другог реда – цео свет су грађани другог реда, а амерички грађани су грађани првог реда. Докле год буде таква логика на друштвеној сцени, од међународног права нема ни слова. Био сам на једној међународној конференцији у Пекингу, где су и Кинези, и Индијци, и Русији рекли да ће ратификовати статут Међународног кривичног суда ратификовати истог секунда уколико га Америка ратификује“, констатује Ного.