Веско Пејак из НВО Алтернатива истиче за Спутњик да се турбуленција на црногорској политичкој сцени која је настала формирањем Покрета Европа сад још се не смирује и да Црну Гору очекују врло крупне промјене.
„Моћ коју је некад имао ДПС више не постоји. Посљедњу полугу власти Мило Ђукановић је изгубио на предсједничким изборима. Његов ауторитет готово да не постоји више. Интересантно је да са падом моћи Ђукановића и ДПС-а одлазе и неке његове традиционалне ‘опозиционе’ партије. Умјесто да јачају, оне нестају. Нека се грађани запитају зашто је то тако“, каже Пејак.
У игри и партија бившег министра
Он подсјећа и да су се неке коалиције попут Демократског фронта распале а сматра да је велика вероватноћа да неке његове чланице, попут Покрета за промјене на предстојећим изборима неће освојити довољан број гласова да би прешле цензус.
„С друге стране, остатак савеза све висе губи чланове који масовно прелазе код Владимира Лепосавића у покрет ‘Правда за све!’. То је још један бивши министар из Владе Здравка Кривокапића који има велико поштовање Народа“, објашњава Пејак.
Кад је реч о УРА, овај аналитичар указује да је та партија била испод цензуса због сарадње са ДПС-ом, али да ће их на овим изборима спасити Демократе, иако су више од пола године развлачиле своје присталице да протестују против Владе на челу са Дританом Абазовићем.
„Очекује се да УРА има мање посланика, једва два у овом сазиву парламента, па у следећој Влади неће бити никакав фактор. Такође, Демократе ће због овог савеза имати готово дупло мање посланика него прошли пут. Очекује се такође даљи раст покрета Европа сад, али и велики пад ДПС-а. ДПС је у прошлом сазиву имао 40 посланика са својим сателит-партијама. Овог пута се очекује да ДПС са свим својим партијама има мање од 30 посланика, што даје могућност да се без притиска било које мале партије формира Влада. СНП неће проћи цензус, као што неће проћи цензус ни савез Марка Милачића и Владимира Дајковића. Све су то партије које су биле врло блиске ДФ-у који је престао са радом због свађе око посланичких мјеста“, прогнозира Пејак.
Колику подршку има Покрет Европа сад
Новинар Младен Стојовић истиче за Спутњик да се у Црној Гори први пут у последњих 30 година дешавају избори у којима главна мета напада за једну страну, односно одбране за другу, није Мило Ђукановић.
„Тај новитет донио нам је јачање политичке опције која нити је превише нападала, а није наравно ни бранила шефа бившег режима. Ријеч је о Покрету Европа сад који ће, према свим пројекцијама, анкетама, истраживањима бити водећи политички субјект у новом циклусу који слиједи након парламентарних избора 11. јуна. Дакле, Европа сад је од новонасталих странака и покрета најбоље искористила вакуум настао слабљењем ДПС-а“, констатује Стојовић.
У прилог томе наводи податке анкете коју је спровела агенција „Редфилд енд Вилтон стратеџис“ (Redfield & Vilton Strategies) представљеној на сајту „Јуроп илектс“ (Europe Elects) која показује да је Европа сад средином априла достигла рекордну подршку од 44 одсто анкетираних.
„Од тада се ситуација, међутим, значајно измијенила и видљиво размимоилажење између два лидера покрета, предсједника Милојка Спајића и новоизабраног шефа државе Јакова Милатовића довело је до пада подршке ПЕС-у. Паду је допринио и утисак који подгријавају из конкурентских странака, што јавно и тајно, изнете сумње да ће ПЕС формирати владу са ДПС-ом. Морам да признам да су неким потезима из Европе сад дали ‘горива’ за прозивке на овом фону. Ако у наредним данима тај наратив буде општеприхваћен или на неки начин наговјештен из Европе сад, подршка Спајићевом покрету у односу оних 44 одсто у зениту, након Милатовићеве побједе на предсједничким изборима, могла би да се преполови. У таквом развоју ситуације највише би профитирала коалиције Демократа и УРЕ, у мањој мјери и коалиција За будућност Црне Горе“, сматра Стојовић.
Ко бележи тренд раста
Наш саговорник истиче да је на основу увида у више истраживања које је имао минулих дана, као и оних објављених прије почетка кампање, стекао утисак да управо Демократе и УРА, односно савез За будућност Црне Горе који се по инерцији још „броји“ као ДФ, имају тренд раста како одмиче кампања.
„На основу истих сазнања, дао бих грубу процјену да ће ова два блока освојити између 15 и 20 одсто гласова, док ДПС неће пасти испод 20 одсто мада је тренутно, наводно на око 18 одсто. Цензус ће извјесно прећи партије мањина — Бошњачка странка и коалиција око Албанске алтернативе Ника Ђељошаја, као и Хрватска грађанска иницијатива која има најлакши пролаз до једног мандата“, наводи Стојовић.
Резултате других учесника, како додаје, веома тешко је прогнозирати јер су видљива велика одступања у пројекцијама рађеним на почетку кампање и недјељу касније.
„Рекао бих да ће њихов учинак више да зависи од тога како се буде одвијала кампања коалиције За будућност Црне Горе, односно Демократа и УРЕ, као и поменут тренд пада подршке Европи сад. Моје лично очекивање је да ће главни губитник ових избора бити СНП, партија која је имала трећину министарских ресора у актуелној влади а тешко је повјеровати да може да сачува парламентарни статус. Што се тиче Покрета за промјене, судбина ове партије је у рукама Небојше Медојевића који ће морати да направи чудо у наредне двије недјеље кампање и спаси је од губитка парламентарног цензуса. У сличном је проблему и СДП“, поручује Стојовић за Спутњик.