Хаџију је за „Косова прес“ изјавила да се ради на комплетирању тужбе и да ће се тиме бавити стручњаци за питање геноцида, али да се све држи ван очију јавности због, како је навела, осетљивости и значаја процеса.
Она није навела рок до ког би састављање тужбе могло да се заврши, додајући да је то у надлежности кабинета премијера.
Са друге стране, Гезим Шаља са Косовског института за право истиче да је немогуће да Косово поднесе такву тужбу Међународном суду правде.
„Косово није држава чланица Организације Уједињених нација, нити потписница Конвенције о спречавању и борби против свих облика геноцида“, рекао је Шаља.
Према његовим речима, уколико би евентуално приштинске институције поднеле такву тужбу, она би била одбачена као неовлашћена и уопште не би била испитана у меритуму.
И Беким Бљакај из Фонда за хуманитарно право указао је на законске баријере за Приштину у том процесу. Навео је да у Фонду немају информације да је почело састављање тужбе за „геноцид“ против Србије.
„Немамо података да је било шта конкретно предузето на терену, нити да је неко, појединац или тим одређен за састављање ове тужбе“, рекао је Бљакај.
Подсетио је да је постоје и друге иницијативе које је покренуо Аљбин Курти за успостављање механизама који се баве прошлошћу, а један од њих је и Закон о оснивању Института за истраживање злочина почињених током рата.
„Тај институт је, колико знам, прошао прво читање у Скупштини, а сада је пред неколико скупштинских одбора и онда ће се сигурно вратити на друго читање и усвајање у Скупштини Косова“, додао је Бљакај, пренео је портал „Косово онлајн“.