https://sputnikportal.rs/20230504/pristina-sprecena-da-srbiji-pripise-genocid-sta-se-menja-usvajanjem-deklaracije-o-nestalima-1155169340.html
Приштина спречена да Србији припише геноцид: Шта се мења усвајањем Декларације о несталима
Приштина спречена да Србији припише геноцид: Шта се мења усвајањем Декларације о несталима
Sputnik Србија
Суштина усвајања Декларације о несталима је да се процес који је буквално био заробљен две године, јер је га је Приштина блокирала, сада практично ослобађа... 04.05.2023, Sputnik Србија
2023-05-04T19:26+0200
2023-05-04T19:26+0200
2023-05-04T19:26+0200
србија
косово и метохија (ким)
нестали
вељко одаловић
декларација
бриселски дијалог
приштина
београд
европска унија (еу)
срби на ким
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/191/61/1916168_0:151:3000:1839_1920x0_80_0_0_c3a8f2dccb2bc4f1fca2fd088c50c34f.jpg
Дуже од две године Београд је чекао на усвајање Декларације о несталима, што се најзад десило 2. маја ове године на састанку делегација Београда и Приштине у Бриселу, али тек пошто је из Декларације избачен термин на коме је инсистирала албанска страна -„присилно нестали“, а прихваћен наш термин „принудно нестали“. Из правног угла ово мења ствари и Приштини избије из руку аргумент да може Србију да оптужи за ратне злочине или, како је најављивала, за геноцид.Спречили оптужбе за ратне злочинеС друге стране, остало је нејасно каква је даља процедура у спровођењу овог споразума.Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Републике Србије, пре свега подсећа да без промене термина није било могуће да наша страна прихвати тај споразум.Другим речима, како истиче, то значи да наша страна може да настави да ради оперативно како је то било и пре две године.„Ако се буде имплементирала онако како је договорено што се нас тиче ми можемо да кренемо већ малтене сутра са радом на терену. Али, сад зависи од тога како ће Приштина да се према свему овоме одреди, јер динамика наших активности зависи од састанка Радне групе на којој бисмо се договорили о конкретним активностима- шта радимо, и по којим захтевима поступамо,“ објашњава наш саговорник.Очекујемо убрзо позив из ЕУОдаловић истиче да очекује да ће за примену ове Декларације имати пуну подршку представника Европске уније.„Овом деклерацијом је формирана заједничка Комисија која треба да прати цео процес и механизам који постоји, и то је оно што ми очекујемо. Значи, очекујемо позив за састанак и да договоримо активности које треба да спроведемо,“ каже Одаловић.У појашњењу ко све чини ту Радну групу наш саговорник каже следеће:Одаловић напомиње такође да се у протекле две године прикупило доста нових података везано за нестале.Постоје нова сазнањаИначе, према прелиминарним резултатима прегледа који је обавио албански тим, међу скелетним остацима у приштинској мртвачници има остатака око 70 Срба и осталих неалбанаца, од 350 лешева који се тамо налазе дуже од десет година..Према статистици Међународног комитета Црвеног крста, још се 1.621 особа води као нестала. Њих 568 су неалбанске националности, а за 23 године идентификоване су само 382 жртве. Србија је с друге стране испоштовала све захтеве Приштине и проверила заједно са мешовитим тимом све локације које је Приштина тражила.
https://sputnikportal.rs/20230504/albanijan-post-sporazumom-o-nestalima-kosovo-izgubilo-priliku-da-tuzi-srbiju-za-genocid-1155151569.html
https://sputnikportal.rs/20230408/albanci-kriju-istinu--hoce-li-se-ispostovati-sporazum-beograda-i-pristine-o-nestalima-1153750091.html
https://sputnikportal.rs/20230323/da-se-bar-dusa-smiri-potresni-dokument-o-jezivim-zlocinima-nad-srbima-sa-kim--1152950831.html
приштина
београд
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
деклерација о несталима, брисел,
деклерација о несталима, брисел,
Приштина спречена да Србији припише геноцид: Шта се мења усвајањем Декларације о несталима
Суштина усвајања Декларације о несталима је да се процес који је буквално био заробљен две године, јер је га је Приштина блокирала, сада практично ослобађа, каже Вељко Одаловић и истиче да се у међувремено дошло до нових сазнања о несталима.
Дуже од две године Београд је чекао на усвајање Декларације о несталима, што се најзад десило 2. маја ове године на састанку делегација Београда и Приштине у Бриселу, али тек пошто је из Декларације избачен термин на коме је инсистирала албанска страна -„присилно нестали“, а прихваћен наш термин „принудно нестали“. Из правног угла ово мења ствари и Приштини избије из руку аргумент да може Србију да оптужи за ратне злочине или, како је најављивала, за геноцид.
Спречили оптужбе за ратне злочине
С друге стране, остало је нејасно каква је даља процедура у спровођењу овог споразума.
Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Републике Србије, пре свега подсећа да без промене термина није било могуће да наша страна прихвати тај споразум.
„Ми смо се веома јасно одредили о спорном термину да за нас није прихватљив и да му није место у овој Декларацији. Суштина ове деклерације је да се процес који је буквално био заробљен две године у Бриселу, јер је Приштина блокирала цео процес, овом Декларацијом практично ослобађа,“ каже Одаловић за Спутњик.
Другим речима, како истиче, то значи да наша страна може да настави да ради оперативно како је то било и пре две године.
„Ако се буде имплементирала онако како је договорено што се нас тиче ми можемо да кренемо већ малтене сутра са радом на терену. Али, сад зависи од тога како ће Приштина да се према свему овоме одреди, јер динамика наших активности зависи од састанка Радне групе на којој бисмо се договорили о конкретним активностима- шта радимо, и по којим захтевима поступамо,“ објашњава наш саговорник.
Очекујемо убрзо позив из ЕУ
Одаловић истиче да очекује да ће за примену ове Декларације имати пуну подршку представника Европске уније.
„Овом деклерацијом је формирана заједничка Комисија која треба да прати цео процес и механизам који постоји, и то је оно што ми очекујемо. Значи, очекујемо позив за састанак и да договоримо активности које треба да спроведемо,“ каже Одаловић.
У појашњењу ко све чини ту Радну групу наш саговорник каже следеће:
„Заједничку комисију формира ЕУ у складу са усвојеном Декларацијом којом председава представник ЕУ, у њој ће бити и представници наравно, Београда и Приштине а посматрач ће бити Међународни комитет Црвеног крста. То је тело које ће пратити практично спровођење ове Деклерације. Мимо овога постоји Радна група за нестала лица која има мандат и механизам по коме је и до сада радила, и то се не мења,“ додаје саговорник Спутњика.
Одаловић напомиње такође да се у протекле две године прикупило доста нових података везано за нестале.
„Девет локација о којима се говори су подаци од пре две године које смо тада доставили а по којима се није поступало. У међувремену смо накупили нове информације и то значајан број, и Приштина има неке своје информације и зато је важно да што пре да одржимо састанак, да те информације поделимо и договоримо кад шта радимо јер сад је и време такво да може да се ради на терену“, каже наш саговорник.
Иначе, према прелиминарним резултатима прегледа који је обавио албански тим, међу скелетним остацима у приштинској мртвачници има остатака око 70 Срба и осталих неалбанаца, од 350 лешева који се тамо налазе дуже од десет година..
Девет гробница још није истражено по захтеву Србије на КиМ јер је Аљбин Курти зауставио рад Радне групе комисије за нестала лица Београда и Приштине, па је последња седница одржана пре две године. Породице несталих траже отварање досијеа, полицијских и истражних докумената, сведочења оних који знају, а ћуте – деценијама.
Према статистици Међународног комитета Црвеног крста, још се 1.621 особа води као нестала. Њих 568 су неалбанске националности, а за 23 године идентификоване су само 382 жртве. Србија је с друге стране испоштовала све захтеве Приштине и проверила заједно са мешовитим тимом све локације које је Приштина тражила.
