Влада Србије изменила је Уредбу о одређивању критеријума за доделу подстицаја ради привлачења директних улагања, којом је минимално улагање подигла са 100.000 евра на 300.000 и то у три мање развијена региона – у Шумадији и Западној Србији, Јужној и Источној Србији и Косову и Метохији. У обавези су да уместо 10 обезбеде запослење за најмање 30 нових радника за које ће од државе добити 30 одсто трошкова бруто зараде, а максималнио по 5000 евра.
До сада су добијали највише 7.000 евра по новоотвореном радном месту у најслабије развијеним подручјима.
За Београдски регион пола милиона евра
За Регион Војводине минимално улагање је 400.000 евра и отварање најмање 40 радних места, уз подстицај државе од 25 одсто бруто зараде, а највише по 3000 евра.
У Београдском региону као најразвијенијем минимално улагање ће бити пола милиона евра, уз запошљавање најмање 50 радника, уз добијање петине трошкова бруто зараде од државе, а највише по 2.000 евра.
На подизање минимума улагања утицала је инфлација, више цене неколико фактора који утичу на сваку производњу од радне снаге до опреме, али то је само један реазлог, каже за Спутњик директор за развојне пројекте Економског института у Београду, др Николић.
Подстицање вреднијих инвестиција
Други, како истиче, много битнији, је жеља владе управо да подстакне вредније инвестиције које по правилу значе и већу вредност произведеног.
О томе говори то што је три пута подигнута вредност минималних улагања које инвеститор мора да пласира у неразвијеним регионима, а у Београдском региону вредност инвестиције не може бити испод пола милиона евра. Тиме се, практично, дала предност значајним у односу на оне мале инвеститоре који, питање је, могу ли то да досегну, а до сада су углавном улагали у најједноставнију и најмање вредну производњу.
Уместо 100.000 евра, најмања инвестиција у мање развијене регионе убудуће ће бити три пута већа
CC0 / Pixabay /
Наш саговорник верује да ће и са овим изменама бити довољно инвеститора и да ћемо одржати садашњи ниво улагања, где стране диреткне инвестицијама (СДИ) чине седам одсто БДП-а Србије.
Мада напомиње да нико унапред не може да гарантује да ће тај знатно увећани доњи праг инвестиција, а смањење давања државе за плате новозапослених бити и даље довољно подстицајно за улагања у Србију, он објашњава зашто има разлога за оптимизам. Компаније, поготово из Европске уније на коју смо привредно највише наслоњени, овде, како сматра, имају погодности какве немају у ЕУ, чак и упркос смањеним давањима државе.
Предности које имамо
Поготово у условима последица пандемије ковида и испрекиданих и успорених ланаца снабдевања, високе инфлације, рата у Украјини и економских санкција уведених Русији које су се као бумеранг вратиле ЕУ, пре свега јер су остали без јефтиних руских енергента.
Због тога су компаније из еврозоне део својих капацитета који су били лоцирани далеко, далеко, углавном у Азији, дислоцирале ближе еврозони, на ободу ЕУ. Ту, имају јефтинију радну снагу, јефтиније енергенте, комуналне услуге, па чак и подстицаје државе, колики год да су.
„Део улагања која имамо су управо тиме мотивисана и добро је да користимо и то. Спрам тога, ова промена уредбе не верујем да ће имати неки негативан ефекат, јер жеља управо тих компанија да смање то растојање у том дугом ланцу снабдевања и преселе део капацитета ближе еврозони, између осталог и у Србији, је повољна по нас и вероватно та уредба то неће променити“, оценио је директор за развојне пројекте у Економском институту.
По његовој оцени, страна улагања су повољна зато што доминирају у индустрији и што је реч о гринфилд улагањима, односно новим пословима који су пре свега извозно оријентисани. Он напомиње да је знатно мање домаћих инвеститора који користе подстицаје које прописује ова уредба, мада је 2014. године међу првима који су добили те подстицаје био домаћи инвеститор Бекамент из Аранђеловца. Истиче, међутим, да се тек стварају ти домаћи капацитети извозно оријентисани.
Битна извозна оријентисаност
„Када се већ увећавају капацитети добро је, чак и пожељно, да буду домаћи, али да буду извозно оријентисани како бисмо смањивали платнобилансни дефицит који је у овој години готово рекордно смањен“, каже Николић.
Он зато очекује да улагања која су до сада махом била, како то кажу економисти, радно-интензивна, односно у крајње једноставне послове, полако уступају место оним са већим инвестицијама и послом који доноси додату вредност.
„Идеја је, пре свега да, без обзира на порекло инвеститора, на овај начин буду подстакнута улагања која су капитално интензивна, а не радно интензивна, да се са оних радно интензивних инвестиција и на овај начин полако прешалтујемо ка капитално интензивнијим улагањима која треба да одбаце, односно дају неку већу додату вредност“, каже овај економиста.
А таквим инвеститорима није примарна ставка висина субвенција које добијају по запосленом, него сигурност и погодности које овде имају за производњу.
Наметнута либерална парадигма
По оцени економисте др Божа Драшковића, економска политика која се темељи на страним директним инвестицијама које су углавном те такозване радно-интензивне је као либерална парадигма наметнути лош модел економске политике.
Прихватио је то, како каже, део интелектуалаца, али и политичара који о томе нису размишљали још пре више од две деценије који су сматрали да је довољно увести тржиште само по себи и да ћемо тиме све решити. Он сматра да морамо имати стратегију развоја иначе ћемо упасти у замку неоколонијалног положаја.
Разумљиво је, сматра он, да се привлаче стране директне инвестиције и инвеститори, али пре свега ако се ради о гринфилд инвестицијама у нову трехнологију и развој. Али када имате улагања у оне најједноставније послове који не доносе никакву додату вредност, осим што људи раде за плату, а странац после неког времена када престане државно сувенцуионисање радних места одлази, од тога нема неке користи, сматра он.
Он у овом случају позитивним сматра то што се значајније подстиче инвестирање у неразвијена подручја која нам постају празна. Драшковић мисли да би ту требало комбиновати механизам привлачења и активирања страних и домаћих инвеститора који су, како каже, уситњени и нисмо направили модел њиховог окупљања, ни законодавство које би активирало те домаће инвеститоре.